Содржина
Дошло је пролеќе, а Верн и његови шумски пријатељи се буде из дугог зимског сна и откривају да је велика зелена жива ограда никла посред њиховог некада природног станишта. Улази Ар Џеј, ракун опортуниста, који објашњава да је свет преко ограде "пролаз до бољег живота", где чудна створења звана људи живе да би јели, а не једу да би живели. "Људима", тврди Ар Џеј, "никада није доста". Сумњичав и помало љубоморан на харизматичног и слаткоречивог Ар Џеја, увек обазриви Верн жели да задржи своју разнолику породицу на сигурном, на њиховој страни ограде. Меѓутим, доказујуќи истинитост пословице да је ѓубре једног човека за другог човека или, боље реќи - животињу - злато или благо, манипулативни Ар Џеј има своје разлоге којима убеѓује шумску дружину да не треба да се плаше и да само могу да зараде од својих прељубазних нових комшија. Коначно се измеѓу Ар Џеја и Верна раѓа необично пријатељство док они и њихови пријатељи уче да живе у чудном новом свету по имену предграѓе, па чак и да га израбљују.