Краљева игра

Иан Рицхардсон враќа се у улози монструозног макијавелиста Франциса Урqухарта, који је у меѓувремену постао премијер и стекао моќног непријатеља. Ово је други дио трилогије "Хоусе оф Цардс", адаптације политичког романа и велике успјешнице Мицхаела Доббса коју потписује Андреw Давиес.

Урqухарт се у повјерењу обраќа камери и објашњава тренутачну политичку ситуацију: Британија има новог краља, безличног либерала с властитим замислима. "Не одобрава моје политичке ставове, тврди да сам бешќутан и да својим дјеловањем само повеќавам јаз измеѓу богатих и сиромашних. Оптужује ме да сам самовољни тиранин. Како бих ја, као покорни слуга Његовог величанства, требао реагирати? Требам ли се супротставити нашем милостивом владару или изневјерити повјерење људи који су ме изабрали? Признајем, склонији сам борби. На крају крајева, омјер снага је подједнак. Ја на својој страни имам прелијепу политичку савјетницу Сарах Хардинг, бриљантну стратегичарку. Моја ме супруга Елизабетх увијек потицала да тежим к вишим циљевима. Тим Стампер предано обавља дужност "цхиеф wхипа", а Сир Бруце Буллербy и његови новинари увијек су гладни сочних трачева о краљевској обитељи. Он пак на својој страни има Цхлое Цармицхаел, радикалну помоќницу представника за тисак те улизице из редова мојих политичких непријатеља, првенствено Јохна Строуда, неучинковитог воѓу опозиције и неколицину разочараних конзервативаца из моје странке. Све у свему, мислим да сам у предности: у мом "тиму" су и принцеза Цхарлотте, мајка пријестолонасљедника те краљева запостављена жена."


НАГРАДЕ:
1993. награда БАФТА коју додјељује Банка Ллоyд за најбољу продукцију - номинација за најбољу оригиналну ТВ глазбу и најбољег глумца: Мицхаел Китцхен и Иан Рицхардсон; награда за најбољу филмску или видеомонтажу (играни/забавни програм)
1994. награда Удружења телевизијских и радијских дјелатника - награда Санyо за ББЦ-јеву телевизијску серију године;
награда Пеабодy - најбоље драмско остварење (трилогија "Хоусе оф Цардс")