Велика трка на Аљасци

Содржина

Удаљени градиќ Ноум на Аљасци се 1925. године суочио се потенцијално фаталном епидемијом и постојало је само неколико опција које би становнике овог града спасиле. У јануару те судбоносне године, лекари су Ноуму потврдили симптоме дифтерије код неких становника, што их је забринуло будуќи да је до 1921. године више од 15.000 становника САД-а умрло од последица инфекције носа и грла. Болест је представљала додатну опасност за изоловане градове будуќи да су лечење могли да наставе само у веќим градовима, а у случају Ноума, једини лек - антитоксин- налази се 800 километара даље у Енкориџу. Ако томе додамо неповољне временске услове на Аљаци, јасно је да је пут до лека био још више отежан. У историјској Великој трци милосрѓа 1925. године, група храбрих мушера путује 800 километара да спаси малу децу Ноума, допремајуќи им серум. Акција је отпочела 27. јануара 1925. године са Wилд Бил Шеноном и његовим тимом паса који су покупили серум у Ненани и који су морали да проѓу и кроз пределе са -50 степени Целзијуса до Ноума. Пошто је изгубио четири своја пса на путовању и суочио се са потешкоќама услед промрзлина, Шенон је предао серум. Машер који је наставио пут је био Леонард Сепала, чији је тим прешао више од 170 километара кроз температуре и до -65 степени Целзијусових. Последњом трасом од 88 километара серум је пренео Гунар Касен. Тада на сцену ступа и Балто, црно-бели хаски који је тада ушао у историју и којег од тада славе као хероја. Балто је био спорији пас, па се нико није надао да ќе га Касен одабрати за водеќег пса у поворци.