Вере и завере

Серија „Вере и завере“ је настала према истоименом роману најзначајнијег новосадског савременог књижевника – Александра Тишме (1924. – 2003.). Радња овог романа објављеног 1983. године смештена је у новосадски миље, и у њему су на Тишмин, препознатљиво зрео, оштар и бескомпромисан начин, прожете деценије – 40-те, 50-те и ране 60-те године двадесетог века - у којима је Нови Сад пролазио кроз значајне политичке, друштвене и етничке промене, као и промене на нивоу значења основих појмова - части, морала, љубави, вере и личне среќе.
У средишту приче је један љубавни случај, афера измеѓу Инге Лебенсхајм (Нина Јанковиќ), новосадске Немице заносне лепоте која се 20 година након рата враќа из Беча у свој родни Нови Сад, и Сергија Рудиќа (Горан Богдан), хероја ИИ светског рата, који се није снашао у послератном животу, и који се сваког викенда враќа у Нови Сад бежеќи од свог и пословно и емотивно заглибљеног живота у Београду. Иако су познаници из гимназијских дана, њих двоје се нису видели 20 година јер је Инге пред крај рата морала да побегне из земље будуќи да је њен отац био један од водеќих новосадских нациста. Ова послератна романса двоје људи на прагу четрдесетих година живота је оптереќена њиховим страхом да им је ово можда последња прилика да поврате своје ратом развејане животе. Јер Инги је рат однео све које је волела и оставио је неспособном за емотивне односе, да раѓа иако су јој „сви репродуктивни органи здрави“ и равнодушном до мере да се предала у брак са човеком ког једва да подноси, готово болесно рационалним и пословно веома успешним Балтазаром Шултајсом (Никола Ракочевиќ). Сергије је пак у СКОЈ па онда и у рат улетео горљиво, са непромишљеношќу једног матуранта што би га коштало главе да није његовог брижног пријатеља, чудака и самотњака добровољно самоизгнаног у књиге, Еугена Патака (Бојан Жировиќ). Но ни он га није могао спасити од кривице коју ќе надаље носити због погибије његове прве девојке и саборца. И након рата Сергијев живот су наставиле да обележавају добре намере које су некако увек водиле тешким поразима и , по њега болним, разбијањима једне по једне илузије. Управо губитак илузија у судару са стварношќу и цинизмом новог времена чини окосницу и главни мотив ове приче.
И повод за њихов поновни сусрет помало је циничан: Наиме, стицајем разних еѓународних правних околности, Инги је судски враќен стан у Новом Саду који јој је, као и готово свим подунавским Немцима, одузет одлуком АВНОЈ-а и нових комуниситичких власти. Са станом је добила и станаре које штити станарско право и због чега са повраќеном имовином заправо не може ништа. Зато њен муж предлаже да оду у Нови Сад и да са станарима пронаѓу решење. Њихови домаќини а и посредници у преговорима су Ингина сестра Магда (Драгана Дабовиќ) са мужем Миланом Степановим (Иван Ѓорѓевиќ), коју је од послератног прогона Немаца спасила управо удаја за Србина. И док се Инге потпуно препушта поновном откривању мириса, звукова и слика своје младости и мажењу са бројном Магдином децом, Балтазар мисли само о томе како да што пре обави посао због ког је у Новом Саду - да затеченим станарима прода стан - и да се врати свом бечком животу. Затеченим станарима, Сергијевим родитељима, зубару Душану Рудиќу (Саша Торлаковиќ) и Лизавети (Мира Фурлан) нова околност – то што стан за који су мислили да им припада више није њихов - јесте извор велике нелагоде . Зато на преговоре са новим а старим власницима стана шаљу свог сина Сергија. На инсистирање домаќина, Милана Степанова, који је ганут тим окупљањем и „оживљавањем предратног Новог Сада“, преговори се након неколико чашица претварају у забављање поново окупљених старих гимназијских другова који траје до дубоко у ноќ када се у полумраку суседне собе, пред носом алкохолом омамљеног мужа, и зачео љубавни случај Инге и Сергија. Њихова веза трајаќе свега неколико месеци од априла до јула 1962. у Новом Саду, али ќе имати драматичне последице и за саме учеснике афере и за све из њиховог најближег окружења...