Зелиг

Содржина

Неw Yорк тијеком 20-их година прошлог стољеќа. Након што се појави практички ниоткуда, необични Леонард Зелиг (W. Аллен) привуче позорност медија и јавности. Он је човјек наизглед обичне вањштине и на први поглед ни по чему упадљив, али с особином да попут камелеона преузима изглед других особа. Наиме, Зелиг је способан попримити и тјелесни изглед и психичке особине не само људи поред којих се затекне, него и друштвених скупина. Кад се наѓе поред једног или више Кинеза, Зелиг тако добије косе очи и жуту боју коже, кад се затекне поред тамнопутих свирача јазза, и њему кожа потамни и постане одличан јаззер, а кад разговара с психијатром, поприми његов лик и показује изнимну упуќеност у психијатрију. Захваљујуќи свему томе Зелиг убрзо постане медијски феномен чије способности коментирају и бројне познате особе, од књижевнице Сусан Сонтаг преко њезиног колеге Саула Беллоwа до психоаналитичара и писца Бруне Беттелхеима. Истодобно, његов случај снажно заинтригира и психијатрицу Еудору Флетцхер (М. Фарроw), која ќе се проучавајуќи Зелига и помажуќи му у откривању његове праве особности у њега и заљубити...

Реализирана у форми лажног документарца у којем су кадрови некадашњих филмских журнала комбинирани с телевизијским документарним емисијама и репортажама, сјајна фантастична сатирична комедија "Зелиг" сматра се једним од најбољих и најзанимљивијих филмова у дугој и богатој каријери неуморног четвероструког оскаровца Wоодyја Аллена (Бродвејски Даннy Росе, Ханнах и њезине сестре, Меци изнад Броадwаyа). У филму који је 1983. награѓен на фестивалу у Венецији а сљедеќе године номиниран за Осцара у категоријама најбоље фотографије и сценографије, те за два Златна глобуса и пет награда БАФТА, Аллен на изузетно паметан, инвентиван, духовит те и данас подједнако свјеж и интригантан начин даје ефектан приказ положаја и судбине појединца у сувременом друштву. Зелиг је метафора не само тегобне судбине Жидова, него и опќенито припадника мањинских друштвених скупина, појединаца с маргине друштва, мусиловских "људи без својстава", као и оних који пате од одреѓених психичких поремеќаја. Ријеч је о изнимно педантно сложеном колажу аутентичних архивских снимака, лажних документарних секвенци и играних дијелова, који у изведбеном смислу на маестралан начин ради оно што ќе пуних 11 година касније у хиту "Форрест Гумп" направити Роберт Земецкис. Дјело импресивне визуалности, за коју је заслужна фасцинантна фотографија Гордона Wиллиса (Убојице и свједоци, трилогија Кум), одликују одлична глазба Алленова честог сурадника Дицка Хyмана (Моќна Афродита, Сви кажу волим те), те изврсни глумачки наступи самог Аллена и његове тадашње супруге М. Фарроw (Градиќ Пеyтон, Росемарyно дијете).