Дан послије

Содржина

Година је 1983. и опасност да хладни рат прерасте у оружани сукоб и даље је велика. На политичкој сцени долази до још једне кризе, а јавност диљем свијета са страхом прати развој ситуације. На подручју Кансас Цитyја смјештене су америчке војне базе с нуклеарним пројектилима који су усмјерени према Совјетском Савезу. Становници Кансаса свјесни су да ќе у случају рата њихов град бити једна од првих мета. Најгори страхови управо ќе им се остварити. Из база полијеќу нуклеарне ракете према Совјетском Савезу, а недуго затим и њихов град погаѓају совјетски пројектили. Стравичне експлозије разарају све у широком кругу и односе бројне животе...

Овај је филм по многочему карактеристичан изданак жанра катастрофе који је цвјетао седамдесетих и осамдесетих. Специфичан је управо по томе што је катастрофа о којој је у њему ријеч у то доба представљала потпуно реалистичну и непосредну опасност. Творци, који су се прибојавали најгорег, одлучили су апелирати на свјетске воѓе да обуставе утрку у наоружању и прекину хладни рат. Да би што учинковитије указали на могуќе катастрофалне посљедице кориштења нуклеарног оружја, снимили су филм који приказује туробну атмосферу ишчекивања самог догаѓаја и његове стравичне посљедице. Редатељ Ницхолас Меyер, најпознатији по сценарију и режији неких епизода из филмског серијала "Звјездане стазе", успио је с размјерно скромним буџетом снимити ефектан и дојмљив филм, који се пуно више ослања на сугестивност и атмосферу него на увјерљиво визуално дочаравање катастрофе помоќу специјалних ефеката. Уз изврсне интерпретације оскаровца Ј. Робардса (Сви предсједникови људи) те Ј. Цуллума (серија Живот на сјеверу) и остатка глумачке екипе, филм је успјешно испунио своју функцију чему, измеѓу осталог, свједочи и чињеница да су након емитирања диљем Америке успостављене телефонске линије на којима су стручњаци престрављеним гледатељима нудили психолошку помоќ и савјете. Његову су квалитету потврдиле бројне награде и номинације. Био је номиниран за Еммy 1984. у 12 категорија, а побиједио је у двије, и то за најбоље визуалне ефекте и звучну монтажу. У Њемачкој је сљедеќе године освојио награду Голден Сцреен, док је исте године сценарист Едwард Хуме примио награду Америчког сценаристичког удружења.