Содржина
За Бетх (Р. О'Доннелл) сваки нови дан разлог је за радост. Она устаје, једе што жели и колико жели, одијева се и одлази на вожње градским аутобусом. Осим њезиног дечка Јессеја (Р. Т. Јонес), аутобуси су њезина највеќа радост. У аутобусу радо разговара са свима, зафркава се с дјецом, показује слику својега неќака и неќакиње, дјеце својега брата, које обожава иако их никад није видјела. Рацхел Симон (А. МацДоwелл) успјешна је њујоршка фотографкиња, угледна и добро плаќена. Има сретну везу са Самом (П. Цроцкетт). Рацхел и Бетх су сестре. Од дјетињства се Рацхел морала бринути о Бетх: да не једе земљу и отровне боје, да јој стави дрвену кухачу у уста кад има епилептички нападај, да допусти да је Бетх загрли пред другом дјецом иако се срами своје "другачије" сестре. Бетх није способна за самосталан живот, везана је уз оца, који живи у близини, што јој даје сигурност. Но, кад отац умре од срчаног удара, Бетх је неутјешна, а Бетхина социјална радница мисли да би се Рацхел и Боббy морали бринути о њој док се не опорави од очеве смрти. Обоје то одбију. У Неw Yорку Рацхел осјеќа немир и незадовољство што је оставила сестру, враќа се и одлучи остати уз њу неко вријеме...