Италијо, љубави моја: Умбрија, зелено срце Италије

Содржина

Исабелла Далла Рагионе испунила је свој сан у Цитта ди Цастелло. Она се назива археологињом воќа и својеврсни је Индиана Јонес ботанике. У њезину врту изгубљених стабала расте четири стотине различитих воќки. Она је открила чудесне шљиве које теже по пола килограма те је спасила пијане крушке, крваве брескве и Исусове јабуке. Средњовјековни град Ассиси посве је у знаку светога Фрање. Још се и данас обнављају фреске у базилици које су 1997. страдале у снажном потресу. Сергио Фусетти, главни рестауратор, отвара иначе недоступни архив. Кратки излет на рафтинг води у дивљу природу Валнерине. У Перугији живи Маддалена Форенза. Она израѓује мозаичке прозоре посебном техником, коју је још 1859. створио њезин предак. Једнако је тако спектакуларан радни простор њезине пријатељице Марте Цуццхије. Она тка на старинским ткалачким становима према старим предлошцима некадашње цркве. И рибари на Тразименском језеру врста су која изумире. Ауелио Цоццхини се стара за одржање еколошких метода риболова, како би се и убудуќе још могло ловити. А у градиќу Губбију средњи вијек још је жив.