Два смо света разлицита

Содржина:

„Два смо свијета различита“ је играни хумористички серијал базиран на сукобу село-град у постратној и транзијској БиХ. Главни јунак серије Фадил Опанчиќ је припрости и амбициозни сељак којег његова политичка партија пребаци у град како би се сакрила трагове о њиховој корупцијској афери са мотокултиваторима. Његов нови посао у Сарајеву је управник позоришта; ту се судара Јосипом Господнетиќем, досадашњим управникм, старим Сарајлијом и припадником граѓанског слоја у граду. Њихов сукоб чини окосницу серију али ќе се у њој на хумористичан начин преламати и други сукоби и животне ситуације које ќе засигурно бити врло препознатљиве публици у БиХ али и у читавом региону. Главну улогу у овој серији игра најпознатији бх. глумац Емир Хаџихафизбеговиќ, док се у другим главним и споредним улога појављује читава галерија наших и регионалних глумачких звијезда, попут Јасне Орнеле Бери, Тање Шојиоќ, Ивана Бекјарева, Роберта Крајиновиќа, Арме Тановиќ Бранковиќ. Насловну музичку шпицу за серију потписује Дино Шаран. Опанчиќ Фадил припрости сељак, предсједник је задруге у селу Доње Брабоњиште. Због малверзација које је починио у корист свог роѓака Узеира, министра у Влади, приморан је да бјежи из села. Заједно са супругом Бахром и сином Пипуном сели се у Сарајево. Узеир користи свој положај те му обезбјеѓује конфоран стан у центру Сарајева и мјесто управника Градског позоришта, гдје затиче Господнетиќе, Јосипа и Ану, људе из града са савременим схватањима и размишљањима. Јосип, је бивши управник позоришта, а Ана, његова супруга позната позоришна глумицу. Спој двије различите културе, два начина живота од првог дана доласка Опанчиќа показује све оно са чиме се многи данас сусреќу. Са једне стране примитивизам и некултура, а са друге градска бахатост и гледање других са висине свакодневно се сударају и кулминирају. Највеќа иронија настаје када Јосип сазнаје да је на његово мјесто управника Градског позоришта постављен управо Фадил. Јосип се тада суочава са грубом чињеницом да знање и образовање у нашем друштву не значе много насупрот страначким и политичким циљевима. Култура је са доласком нове власти на маргинама књиге коју пишу „нови побједници“ па тако Узеир препушта Фадилу да позориште преуреди по свом укусу, што овај обилато користи од првог дана . У позориште са собом доводи Османа, свог вјечног потрчка којег је са собом довео са села, а запошљава и жену Бахру и сина Пипуна. Фадил у позоришту неочекивано затиче још једног савезника, у лику секретарице Сенаде, атрактивне дјевојке која се приклања ономе од кога добија плату, те се самим тим одмах дистанцира од Јосипа и приклања новом шефу. Јосип на све начине покушава да се супростави Фадилу у његовом „воѓењу“ позоришта и некад је приморан одступити од својих начела да би се успјешно супротставио. Фадил иако је изгледом сировина и понашањем типична сеоска варалица у суштини није зао човјек али је затуцана сељачина која мисли да тиме што је добио позориште на управљање зна све о њему.Ту настају главни конфликти ове серије, конфликти који су нам познати свима данас из личног искуства. Док са једне стране имамо конфикт Фадила и Јосипа са друге стране цијело вријеме провлаче се паралелно конфликти измеѓу Бахре и Фадила и Ане и Бахре. Бахра, типична сеоска снаша испочетка се не мири са доласком у град и презире све што је градско. Вјечито љута, вјечито незадовољна, Бахра је једина која понекад може Фадила избацити из такта. У свим овим новонасталим промјенама најслабије се сналази Фадилов и Бахрин син Пипун. Изгубљен у времену и простору Пипун покушава наќи свој властити пут. Опанчиќи и Господнетиќи тако почињу да живе свакодневницу гдје су присиљени гледати једне у друге, у веќој мјери сваѓајуќи се и подмеќуќи ноге једни другима. Док сељак не постане граѓанин или граѓанин сељак.