Кич?: Фугато

Содржина

Пета епизода говори о томе како се с временом мијењала наша просудба о томе што кич јест или није, о фактору особног укуса и о "духу времена". Је ли кич у оку проматрача или постоје објективни критерији просудбе? Стајалишта су се мијењала, па је и хисторицизам 19. стољеќа, раније проглашаван кичем, успјешно рехабилитиран. То се најбоље види на примјеру бечкога Ринга, низу репрезентативних граѓевина које је, као споменик својој новостеченој моќи, подигла граѓанска класа. Нове идеје у архитектури афирмирала је сецесија, али је и она, с доласком модерне, доживјела исту судбину - проглашена је кичем. Експерименти са жељезом омогуќили су иновативне конструкције и потакнули стварање нове естетике. Арт ноувеау је ту естетику примијенио на подручја свакодневног живота, а генијални Антони Гаудí у Барцелони је дао особни печат стилу епохе. Премда су се архитекти модерне одлучно обрачунали са свим украсима, реакција је убрзо услиједила - би ли свијет без кича учинио наше животе неподношљивима?