Кич?: Виваце

Содржина

Посљедња епизода серије говори о освијештеној, аутоироничној и субверзивној упораби кича, којом кич престаје бити "кич" и преображава се у сензибилитет који називамо цамп. И напослијетку, што је кич? Ако је кич лаж у суставу умјетности - лаж која само опонаша учинак умјетности - је ли кич и зло у суставу умјетности? Јефф Коонс један је од оних који су кич на велика врата увели у умјетност, служеќи се њиме намјерно и субверзивно. Такав поступак упуќује на специфични сензибилитет који називамо цамп и који, меѓу осталима, заговара естетика скупине "Qуеен", али и сувремени британски умјетници Гилберт и Георге. Екстремни примјери субверзивности цампа присутни су на лондонској ундергроунд сцени 80-их година, а истиче се контроверзни Леигх Боwерy. Боwерy је надахнуо многе умјетнике, па тако и модне креаторе попут Вивиенне Wестwоод и Алеxандера МцQуеена, глазбенике и перформере попут Боyа Георга, као и прву мегазвијезду 21. стољеќа - Ладy Гагу. Што је био прихваќенији, цамп је губио субверзивност, па данас уочавамо како се процес "од кича до цампа" - преко његове комерцијализације и уласка у маинстреам - заокружује у кичу.