Јоанна Лумлеy у пустоловини на путу свиле

Јоанна Лумлеy креќе на велико и изазовно путовање дуж Пута свиле. Та прометна рута која је промијенила свијет на Запад је меѓу осталим донијела свилу, барут, папир и тјестенину. Јоанна креќе из Венеције, родног града најпознатијег путника Пута свиле, Марка Пола, па наставља кроз Албанију, Турску, Грузију, Азербајџан, Иран, Узбекистан и Киргистан, упијајуќи лијепе градове и запањујуќе крајолике. Посјеќује фантастичну Кападокију у Турској, величанствени град Самарканд у Узбекистану и древне градове Есфахан и Шираз у Ирану. Јоанна путем сусреќе свиларе, дервише и ловце на орлове из планина Тиен Схан у Киргистану. Сјајна је то пустоловина која на екран доноси романтичне и ријетко снимане дијелове свијета. Јоанна Лумлеy своју епску пустоловину почиње у Венецији, на еуропском крају Пута свиле, опасне мреже путова која је цвала од око 200. године прије Криста до средњег вијека. Била је дуга 16.000 км, и спајала је Исток и Запад. Вијугава суперпрометница значајно је промијенила свијет. Јоанна ќе у Венецији открити како је Пут свиле помогао млетачким трговцима, али и цијелом граду-држави, да изграде богатство и моќ. Својим ќе очима видјети што је Марко Поло донио с Пута свиле и сазнати како је свила као вриједна роба учврстила углед Венеције као средишта луксуза и богатства. Путовање је затим води у Албанију, често занемарену балканску земљу. Ондје се налази Виа Егнатиа која спаја супротне крајеве Римског Царства - Рим и Бизант. Јоанна затим путује у Турску. Почиње у Истанбулу, важној постаји Пута свиле на сјецишту еуропских и азијских путева. Затим посјеќује Кападокију, гдје феноменалне формације стијена творе јединствен крајолик који је био уточиште путницима, али и ранокршќанским заједницама које су овдје живјеле. Ноќним влаком затим одлази на крајњи исток Турске, у прохладне, зелене планине недалеко до грузијске границе, гдје сазнаје како данас изгледа традицијски пастирски живот.

Се прикажува на каналите:

Беше на каналите:

Следна епизода:

денес