Коњи Русије

Освајање, насељавање и управљање непрегледним пространствима големог Руског Царства било би незамисливо без коња. Без коња не би постојала култивација, али ни пријевоз. Баш као и у свим другим дијеловима свијета, и у Русији су се развиле разне пасмине коња како би задовољиле различите потребе. Меѓутим, Руси никада ни у сну нису помишљали на то да коње узгајају према западноеуропским стандардима: племенито родословље, правилна граѓа, препознатљиви кас и спретност на турнирима. Такве су особине биле бескорисне у Русији. Руски се узгој коња стољеќима вртио око преданости, издржљивости, смјелости и благе ќуди. Љепота и елеганција нису били на цијени све док у 19. стољеќу нису узгојили Орловога касача - омиљеног коња аристокрације.
Руска изрека говори да су коњи одраз својих власника. Али што то заиста значи? Унаточ неупадљивој појави, снажни су и срчани, питоми и нимало захтјевни. Да су невјеројатно мотивирани, то не морамо ни спомињати. Вриједи ли то и за руски народ? На примјер, што знамо о Јакутима из тајге или о Туванцима с Алтаја? Серија нас води у најзабаченије крајеве Русије како бисмо упознали невјеројатне мушкарце и жене те видјели како живе. Они ќе нам пружити увид у вишестољетну повијест која их повезује с њиховим вољеним коњима.
На пут према шумама сјеверне Русије креќемо из културног и политичког центра Москве. Из хладних, јалових узвисина Кавказа одлазимо према плодним равницама средишње Русије те настављамо даље на исток, у бесконачне, снијегом прекривене степе сибирске тајге усред зиме. Оданде се окреќемо натраг према западу и леденом Норвешкоме мору те на крају стижемо у Санкт Петербург - метрополу на обалама Балтичкога мора. Лутање овим јединственим крајолицима помоќи ќе нам да схватимо колико је заправо близак однос измеѓу човјека, коња и природе.
Поближе ќемо се позабавити и најновијим трендовима у узгоју спортских коња, као и стољетном симбиозом човјека и звијери у подручјима источне Русије која су под снажним азијским утјецајем.
На том ќемо путу расвијетлити неке од најважнијих згода из руске епске повијести те приказати узбудљиве и дирљиве увиде у то како Руси живе данас. Слика предсједника Путина на коњу о овој земљи говори онолико колико и прича о јакутским понијима којима су се користили у најтежим увјетима и температурама далеко испод нуле или Хауте Éцоле Александра Невзорова у Санкт Петербургу, који је можда најпрогресивнији и најњежнији коњички центар на свијету.