Содржина
Натјеран биједом те могуќом мобилизацијом, Јаков бјежи у Америку 1918. године, као ратни дезертер, заједно с роѓаком Луком. Прилика се указала кад је Михо, власник исељеничког хотела у Питтсбургху, писмом затражио да му наѓу жену. На тај пут креќе Зорка, Јаковљева љубав из дјетињства, револтирана притиском Јаковљеве мајке, удовице, која успијева сина оженити за нешто богатију, али невољену Ивану. У Америци Михо прозре Зоркину ситуацију, не ожени је, веќ великодушно шаље у домовину новац за Јаковљев бијег...
Хрвати се исељавају откако је модерних миграција. На почетку и средином 20. стољеќа највише као поморци, четверо их је било и на првој и задњој пловидби Титаница. У Јужну и Сјеверну Америку одлазе због глади и политичких прогона. Судбина многих исељеника сублимирана је у судбини Јакова и Зорке.
Филм "Трансатлантиц" на Фестивалу хрватског филма у Пули 1998. освојио је четири Златне арене, а био је и хрватски кандидат за Осцара. Приказан је у службеном програму фестивала у Москви 1999., као и у службеној конкуренцији фестивала у Мар дел Плати, оба су свјетска фестивала А категорије.