Црвена Четврт

Содржина

Бордел Дреамланд у токијској четврти Yосхиwара средином 50-их година прошлог стољеќа. У борделу ради пет проститутки, врло емотивних младих жена које су у борби за опстанак а под пријетњом забране проституције свакодневно изложене искориштавању. Све оне маштају о остварењу неких сретнијих и бољих живота, неке од њих и с обитељима које имају. Млада Мицкеy (М. Кyô) је цинична и темпераментна дјевојка слободног духа, којој ќе планове пореметити неочекивани посјет оца (Т. Огаwа) који жели да се она врати с њим у Кобе. Нешто старија Ханае (М. Когуре) обитељи је привржена жена која овим послом уздржава незапосленог супруга и дијете. Док Yасуми (А. Wакао) покушава штедјети да би исплатила дугове, због чега одржава везу с клијентом који је заљубљен у њу, знатно старија Yорие (Х. Мацхида) прижељкује удају за младиќа с којим би започела нови живот. А Yумеко (А. Мимасу) је изузетно стид због посла којим се бави, те се након много година намјерава вратити у дом својих родитеља који подижу њезиног сина.

Године 1956. приказана у конкуренцији фестивала у Венецији, сјајна егзистенцијална драма "Улица срама" гласовитог јапанског редатеља Кењија Мизогуцхија (Легенда о Угетсуу, Прича посљедње кризантеме, Живот О´Хару, галантне жене) изузетно је успјела адаптација романа Yосхико Схибаки. Ријеч је о посљедњем Мизогуцхијеву филму, својеврсном лабуѓем пјеву великог умјетника који је исте године кад је филм снимљен умро од леукемије у доби од свега 58 година. Посриједи је емотивна и ангажирана карактерна студија скупине жена кроз чије судбине Мизогуцхи јасно указује на репресивност и лицемјерје патријархалног јапанског друштва у којем су жене понижаване и искориштаване. И овај ауторов филм одликују рафинирани визуални стил, изузетно сугестивна и поетична режија те ефектна упораба сценографије, костимографије, фотографије, глазбе и мизансцене. Суптилно и изразито помно карактерно профилирајуќи своје јунакиње, Мизогуцхи их уз сурадњу сценариста и свог честог сурадника Масасхигеа Нарусаwе (Легенда о клану Таира, Принцеза Кwеи-феи) приказује као достојанствене и емпатичне особе златна срца. Дотане врлине дјела су импресивна и врло атмосферична фотографија угледног Казуа Миyагаwе (Расхôмон, Yôјинбô), као и изврсна глазба награѓиваног Тосхирôа Маyузумија (Одсјаји у златном оку), за рад на спектаклу "Библија" Јохна Хустона 1967. номиниран за Осцара. Глумачку поставу предводи одлична М. Кyô (Легенда о Угетсуу), а њезине су партнерице А. Wакао (Плутајуќе траве), М. Когуре (Пијани анѓео) и Х. Мацхида (Тихи двобој).