Свијет јазза: Свјетски конгрес саксофона

Содржина

Иако се сматра симболом јазза, саксофон није лако ушао у јазз глазбу. У Француској га је конструирао Адолпх Саx средином 19. стољеќа. Велики глазбеник и градитељ инструмената бавио се кларинетима и флаутама, но трагао је за нечим што ќе у великом симфонијском ансамблу попунити простор измеѓу дрвених и лимених пухаќих инструмената. Одмах су га замијетили и велики складатељи попут Хецтора Берлиоза, Гиоацхина Россинија и Рицхарда Страусса, али саксофон се у симфонијским оркестрима није удомаќио и ондје гостује углавном у извоѓењу соло дионица.
Свјетску афирмацију и славу тај инструмент стјече у првим декадама 20. стољеќа када постаје неизоставни инструмент јазз глазбе, одакле се шири по цијелом свијету.
Најпознатији свјетски саксофонисти прије свега су јаззисти, од Цхарлиеја Паркера, Лестера Yоунга и Деxтера Гордона до Јохна Цолтранеа, Арцхиеја Схеппа, Соннyја Роллинса, Пхароаха Сандерса, Орнеттеа Цолемана и данашњих звијезда, као што су Јан Гарбарек, Јамес Цартер или пак Вицтор Гоинес и Бранфорд Марсалис.
Да је заступљен и у сувременој озбиљној глазби, потврдио је загребачки Конгрес саксофониста одржан од 10. до 14. српња 2018. Тако је у Загреб пристигло 1.500 саксофониста из цијелога свијета који су окупирали не само Музичку академију него и добар дио града, јер готово да није било јавног простора гдје се није свирало. У другом тједну српња 2018. Загреб је био град саксофона.
Сурадници и новинари: Давор Хрвој, Саша Драцх
Фацебоок/СвијетЈазза