На воденоме путу: Истра - Зелена врата према Јадранскоме мору: документарна серија

Содржина

Зелени полуоток Истре оплакује Јадран - ни једно мјесто није од мора удаљено више од тридесет пет километара. Људи у Истри имају посебан однос према води. Другдје рибари испловљавају рано ујутро, а посада Маурове "Марије" креќе у сутон из Пломинског заљева. У ноќној тмини снажним рефлектором привлачи плијен на површину.
Бријуни су мит, јединствен меѓу више од тисуќу отока хрватске обале. Само на Бријунима пасу зебре, слонови и љаме. Они су остали из доба кад је ово била резиденција Јосипа Броза Тита.
Опатија гласи за Ст. Тропез Истре. Меѓу величинама ове регије, Отто је најмањи. Сатима се да вуќи за воденим таксијем свога господара. Отто је надалеко једини сурферски пас - и професионалац на даски, тако да се ријетко окупа.
Млада орнитологиња Нивес Радек на Цресу спашава бјелоглаве супове и чува их од изумирања. Заједно с колегом Гораном Сушиќем води станицу за рањене птице и младунце који су остали без родитеља. Но помоќ требају и супови у дивљини јер на отоку готово да више и нема оваца, а њима су се те грабљивице храниле. Захваљујуќи редовитом храњењу на Цресу је популација супова с двадесет нарасла на осамдесет.
Истра је позната по својим винима, истина, али један музирајуќи специјалитет ту дозријева под водом: један је винар претворио морско дно у подрум за пјенушац.