Бранили смо Домовину: Припадници националних мањина у Домовинском рату

Содржина

Највеќи број припадника националних мањина бранио је Хрватску управо у источној Славонији камо одлазимо у потрази за тим тихим херојима. Многи од њих били у Срби. Данас тешко причају о својим искуствима, као што им је '91. било тешко стати пред пушке својих сународњака. Ипак, за Николу Масникосу није било двојбе. Иако је одрастао у срцу српске побуне у Хрватској, Книну, врло брзо схватио је да београдски вјетрови пушу на криву страну.
Источни Славени без матичне државе - Русини, често су кроз повијест поистовјеќивани с Украјинцима. Неколико тисуќа живјело их је прије рата у Хрватској, углавном на крајњем истоку земље. Меѓу селима у којима су чинили веќину било је и село Миклушевци. Оно се у јесен '91. одбијало предати пред великосрпском агресијом. Пресудну улогу ту је имао воѓа миклушевачких Русина Ѓуро Бики.
Југославенска народна армија у љето 1991. отворено је стала на страну великосрпске агресије. Младиќи разних националности који су служили војни рок покушавали су побјеќи из ње свјесни да се налазе на кривој страни. У покушају бијега многи су убијени, а слична судбина умало је снашла и војвоѓанског Маѓара Роберта Фüстоса који се истакнуо у обрани Ласлова.
Осим Николине, Ѓурине и Робертове, чути ќемо и причу припадника некоќ најбројније етничке скупина на подручју Хрватске - Нијемца Роберта Јунга, добровољца који је напустио свој посао и отишао у војску у самим почецима организирања обране Осијека.