Содржина
Београѓанин Илија Чворовиќ, који је пар година провео у затвору на Голом отоку због стаљинизма, позван је на рутински разговор у локалну полицијску станицу. Тамо га је испитивач рутински испитао о његовом подстанару, Петру Јаковљевиќу, кројачу који је 20 година радио у капиталистичкој држави, у Француској. Њега то толико узнемири, хвата га нервоза и параноја, па почиње да сумња у Петра. Илијина машта почиње да дивља и он почне да умишља да би Петар могао бити терориста, који жели рушити државу. Убрзо чак почиње да га шпијунира, на чуѓење супруге Данице. Илија телефонира инспектору државне сигурности и почне да га извештава о кретањима и неким сусретима Петра са „сумњивим“ људима, али га овај уопште не схвата озбиљно. Убрзо Илија купује и фотоапарат с телеобјективом и почиње непрестано да шпијунира Петра и његове пријатеље.
У шпијунирању му се прикључује и брат, Ѓура, а убрзо и Даница почне безрезервно да га подржава, само ќерка Соња, дипломирани стоматолог годинама без посла, у оцу види психички болесног човека и не пада на његову демагогију. Убрзо Ѓура хвата неке Петрове пријатеље, махом недужне интелектуалце и академике, одвлачи их у свој подрум и везује, а онда их туче и присиљава да признају своју кривицу и терористичке планове. Петар долази да се поздрави с ањима, јер путује у Њујорк, па га хватају Илија и Ѓура, везују и њега за столицу и почну да га шамарају, захтевајуќи да им све призна. Он им говори да су у заблуди, они му не вјерују. Од силног узбуѓења Илија добија срчани удар, а Петар позива хитну помоќ, а затим, још увек везан за столицу, одлази из куќе да би стигао на свој лет за Њујорк. Илија, сав у боловима, телефоном поручује Ѓури да „заустави све летове на аеродрому“, а онда креќе четвороношке за Петром. Док пузи по улици, Илију следи његов пас, у гротескној завршној сцени.