Човјек и простор - сувремена хрватска архитектура: документарна серија

Содржина

Награда за Животно дјело Виктор Ковачиќ у 2017. години додијељена је архитекту Анте Рожиќу. Архитект и урбанист Анте Рожиќ (1934.) један је од кључних протагониста хрватске архитектуре друге половице 20. стољеќа, који је свој радни вијек провео у Макарској, а највеќи дио опуса остварио у јужној Далмацији. У духу критичког регионализма створио је архитектуру припадности биоковском поднебљу, а његова "периферна" позиција и дубока укоријењеност у локални контекст довели су га до развоја властитог архитектонског приступа, који је истодобно јасно повезан с интернационалним кретањима, али и неоптереќен конвенцијама касног модернизма. Неке од раних реализација остају неоправдано незабиљежене у хрватској архитектонској хисториографији, попут пројекта цркве у Подгори. Након тога Рожиќева искорака са сакралним пројектом обликовне сензуалности на трагу јужноамеричке модерне архитектуре услиједио је низ замијеќених радова у туристичким типологијама и јавним зградама. Меѓу првим важнијим реализацијама је хотел Маестрал у Брелима, гдје је конфигурација култивираног крајолика реплицирана у "раумплану" јавних етажа, а интеријер брижљиво пројектиран у духу синтезе визуалних умјетности, што ќе се наставити и у другим пројектима. Рожиќ је веќ на почетку својег архитектонског дјеловања развио методу пројектирања која извире из непосредног, особног контакта с мјестима на којима је радио, чему је битно придонијела чињеница да је познавао "сваки камен и свако стабло" на терену. Радеќи у амбијентима снажних природних обиљежја попут Подбиоковља и урбаних идентитета Макарске, који су представљали експериментални полигон туристичких типологија 1960-их и раних 1970-их, Рожиќев рад усмјерен је према настојањима да се дефинирају одреднице "наше архитектуре" и култивира аутентичност. Његов опус важан је за развој архитектонске културе у Хрватској, као што је и битно придонио чињеници да је јужна Далмација интернационално релевантна регија архитектонског "медитеранског модернизма".
Избор реализација: Хотел Маестрал у Брелима (с Матијом Салајем и Јулијем Де Луцом, интеријер Бернардо Бернарди 1965.), Жупна црква Узнесења Маријина у Подгори (1968.), Туристички центар Брела (интеријер Бернардо Бернарди 1969.), Хотел Берулиа у Брелима (1971.), Хотел Метеор у Макарској (с Вјером Лазнибат, 1973.), Пошта у Макарској (1977.), Институт "Планина и море" у Макарској (1978.), Дом здравља у Макарској (1978.).
Сценаристице епизоде: Ана Дана Берош, Тамара Бјажиќ Кларин
Водитељ продукције: Виктор Сариќ