Човјек и простор - сувремена хрватска архитектура: документарна серија

Содржина

Номинације за награду Виктор Ковачиќ 2017. за најуспјешније остварење у свим доменама архитектонског стваралаштва.
У треќој епизоди бавимо се двјема јавним зградама: школом и градским купалиштем. Важност јавних објеката несумњиво дубоко задире у друштвене и културне слојеве локалних средина, поготово када настају у контекстима који немају квалитетне отворене јавне просторе, тргове и слично, тј. када су лоцирани у густо изграѓеним и често каотичним окружењима без дефинираног и јасног урбанитета. Управо због тога додатна вриједност оваквих пројеката, а то вриједи за школу на Паздиграду у Сплиту и за базен у Боровом насељу, јест у томе што, у недостатку урбанитета околног простора, они на себе преузимају задаќу да се својим интегративним односом спрам околног контекста сами ставе у функцију таквих јавних заједничких простора - квартовска куќа / квартовски трг.
Контекст Паздиграда карактеризира непостојање било какве урбане хијерархије и структурираности, а јавни простор се своди тек на профиле ногоступа, док су остале површине поклекнуле под најездом приватног или "девелоперског" интереса. Зелена оаза која је остала сачувана искључиво због тога што су ту донедавно били пластеници и на којој је данас изграѓена школа пројектирана је на начин да надомјести тај дефицит квалитетне јавне површине па се нови "квартовски трг" формира испред, испод, иза и на школи / дворани, повезујуќи своје периметралне улице у један прокрвљени проходни склоп. Школа на источном периферијском улазу у град тако осим базичне едукацијске, нуди и платформу за шири контекст: за игру, окупљање, дружење, одмор и сваку другу интеракцију локалне средине. Осим тога специфичност ове зграде је и избор материјала (цијела школа је изведена у видљивом натурбетону).
С друге стране, јавни затворени базен с купалиштем на отвореном, увлачи нас у контекст Вуковара који десетљеќа након Домовинског рата стрпљиво мало по мало подиже ниво јавне инфраструктуре. Амбиције аутора и инвеститора издржале су дуготрајан процес креирања и настајања базенске куќе у периоду од готово 15 година. Старо пливалиште у Боровом насељу, самом по себи с иновативним стамбеним моделом - изданком творнице Батта с почетка прошлог стољеќа, уступило је мјесто сувременој базенској дворани. У прилогу ќе се показати како је она "окупила" око себе сјеверозападну вуковарску периферију и како ју прихваќа шира јавност.
Аутори концепције: Сабина Сабљиќ, Никола Шкариќ, Ведран Дупланчиќ, Сабина Сабљиќ
Водитељ продукције: Виктор Сариќ