Андриќ или-или Андриќ

Од овог једноставног питања кренула је екипа Документарног програма Радио-телевизије Србије да испитује наслеѓе нашег нобеловца. Ко је био за живота? Шта је постао након смрти? На ова питања одговори су веома различити уколико се камере укључе у Београду, Сарајеву, Бањалуци, или Загребу. Александар Гаталица, уредник и аутор емисије која носи амблематичан назив "Андриќ или-или Андриќ", одлучио је да чује мишљење највеќих данашњих познавалаца Андриќевог дела, писаца и лексикографа у три земље које Андриќа сматрају својим писцем или делом своје културе.
Њих десет укрстило је ставове одговарајуќи на четири најосетљивија питања везана уз наслеѓе великог писца: Да ли је Анриќ одговоран за понашање својих јунака? Је ли Андриќ добијањем Нобелове награде затворио врата за друге добитнике са ових простора? Да ли је Андриќ имао права да одабере своју националну и књижевну припадност? И на крају: какав је утицај Андриќа данас у три земље које га сматрају својим и име и презиме му пишу латиницом односно ќирлицом?

Мистерија Андриќ, показало се, тек данас почиње да се разрешава. Младобосанац у гимназијским данима, Југословен у зрелом добу, потом масон, амбасадор, комуниста, функционер СФРЈ - Андриќ је и у своје дело уградио многа своја лица, а сам није никад давао дефинитивне одоговоре ни по питању свог сврставања ни по питању преласка са ијекавице на екавицу. Како разрешити енигму највеќег писца с ових простора и да ли је након више од четрдесет година после његове смрти сазрело време да се о свему што се везује уз Андриќа проговори отворено? Емисија "Андриќ или-или Андриќ" дала је позитиван одговор на ово питање. Саговорници емисије: Александар Јерков, Петар Пијановиќ и Мухарем Баздуљ из Београда, Велимир Висковиќ, Миљенко Јерговиќ и Душан Маринковиќ из Загреба, Неџад Ибрахимовиќ, Иван Ловреновиќ и Русмир Махмутќехајиќ из Сарајева, те Ранко Рисојевиќ из Бањалуке скинули су вео загонетности и својим одговорима понудили ново виѓење Андриќа у 21. веку.

Исказе десет познавалаца Андриќевог дела прате снимци савремених призора, људи, верника, занатлија снимљених у четири града, као и кадрови свих локација које се везују за Андриќа - у оном стању у којем се налазе данас, забележених у ХД резолуцији. Радио-телевизија Србије желела је да сними савремени документарни серијал у којем ќе документарне улоге Андриќевих јунака играти наши савременици, а драматику Андриќевог положаја данас илустровати места његове младости која махом имају сасвим другачије лице.

На једном месту тако ќе се видети: Бистрик-басамаци у Сарајеву, где је Андриќ с мајком живео у младости, Бабиќа башта где се удварао творничким девојкама и Прва гимназија у Сарајеву у којој је понављао један разред, Загребачки универзитет где је једну годину студирао, као и места која практично више не постоје: кафана "Бауер" у Загребу где се састајала редакција "Књижевног југа", чији је уредник Андриќ био, или место у Сарајеву где се налазио бифе "Титаник" из чувене Андриќеве приче.

Велики документарни серијал РТС-а сниман је током три месеца у пет градова, од Вишеграда до Загреба. Директор фоторафије серијала је Периша Ѓинѓиќ. Емисија "Андриќ или-или Андриќ" емитоваќе се током четири недеље. Последња епизода наќи ќе се на програму у недељу, 13. марта 2016. године, на дан смрти Иве Андриќа.
Прва епизода: "Андриќ и његови јунаци", Други програм, недеља, 21. фебруар, у 20 сати.Друга епизода: "Андриќева Нобелова награда", Други програм, недеља, 28. фебруар, у 20 сати.Треќа епизода: "Андриќева припадност", недеља, 6. март у 20 сати.Четврта епизода: "Андриќево наслеѓе", недеља, 13. март у 20 сати.