Жељезнице под заставом двоглавог орла

Некоќ су Сунце, полумјесец и Давидова звијезда с миром обасјавали једну земљу у срцу Еуропе. Ово царство под широко раствореним крилима аустријскога двоглавог орла обликовали су многобројни народи и етничке заједнице, људи који су живјели у многим земљама од Бохемије до Балкана, од Галиције до Јадранског мора. Имали су једну државну химну, али пјевали су је на различитим језицима. Разнобојна војна одора била је једино што су носили сви без разлике. Своје су молитве упуќивали различитим боговима, но имали су само једног цара. Остала су сјеќања на доба бременито погрешкама које су веќ давно опроштене, успомене на она "добра стара времена". Као и жељезничке пруге које трају све до данас - тисуќе километара жељезних трачница које су градитељи полагали измеѓу мочвара и дубоких кланаца, измеѓу пустопољина и мора. Некоќ су уједињавале подручје царства у срцу Еуропе: Аустро-Угарску. Ни након више од 170 година од отварања прве жељезничке пруге на аустријском тлу жељезнице нису изгубиле своју драж. Оне су симбол пустоловности, феномен који одреѓује цијело једно раздобље, но надасве оне значе свакодневни живот. За народ Дунавске Монархије појава жељезница свакако је била осебујно искуство. Кроничари оног времена ову појаву успореѓују с откриќем Америке или изумом тиска. Жељезнице су у ово пространо царство уносиле живот јер су омогуќавале људима да путују, превозе робу и, истражујуќи нове крајолике, развијају туризам. Прије стотину година тим се големим подручјем које данас заузима више од десет самосталних држава могло путовати слободно, без ограничења. Као повезница пограничних крајева и бројних народā жељезница је постала симбол јединства и слободе. Након погубнога Првога свјетског рата ова је јединствена држава, "толико вриједна дивљења, а недовољно цијењена" (Роберт Мусил), заувијек нестала. Називи мјеста су се промијенили, територији су одијељени границама, а некадашњи сусједи и земљаци постали су странци и непријатељи. Дводијелни документарни филм открива постанак и развој дивовске мреже жељезница, с многобројним главним трасама и мањим огранцима, распрострањених по цијелој Дунавској Монархији, које су, као дојмљива градитељска остварења, требале спојити пустопољине Галиције с обалама Јадранског мора. Илустрира и бројне посљедице изградње жељезница, као што су развој љетовалишта и туризма у бројним регијама и стандардизација хорологије, те необичну важност коју су жељезнице имале за војску и ратовање. Филм дочарава путовање кроз некадашње царство, тисуќама километара жељезничких пруга које воде до градова и села, кроз шуме и планине, простране равнице и уз горовите обале под окриљем двоглавог орла Аустро-Угарске.