Гојазни ја

Содржина

Године 2005. номиниран за Осцара у категорији најбољег документарног филма, те награѓен на престижним фестивалима у Сунданцеу и Единбургху, документарац "Супер велики ја" дебитантско је остварење продуцента (Тхе Футуре оф Фоод, Цласс Ацт, Цхалк, Тхе Тхирд Wаве, Wхат Wоулд Јесус Буy) и сценариста Моргана Спурлоцка. Заинтригиран чињеницом да су Американци најдебљи народ на свијету, те да је чак 60% одраслих Американаца предебело, у вељачи 2003. тада 32-годишњи Спурлоцк одлучио се подвргнути необичном експерименту. Привучен податком да се велик број Американаца свакодневно храни искључиво у МцДоналдсовим ресторанима брзе прехране, гдје конзумирају и до три обилна и висококалорична оброка, Морган је одлучио на постати "правим Американцем". Уз сталан наsор трију лијечника, кардиолога Степена Сиегела, гастроентерологиње Лисе Гањху и лијечника опќе праксе Дарyла М. Исаацса, те повремене конзултације с другим стручњацима попут дијететичарке Бридгет Беннетт и физиолога Еица Раwлеyа, Морган је унаточ противљењу своје забринуте дјевојке, веганке Алеxандре Јамиесон, пристао точно 30 дана хранити се искључиво у МцДоналдсовим ресторанима, којих само на Манхаттану има чак 83. Притом је свој експеримент у сурадњи са сниматељем Сцоттом Амброзyјем неуморно, духовито и уз константан аутоиронични одмак биљежио камером, те истодобно давао знанствена објашњења свих својих тјелесних и здравствених промјена и проблема узрокованих конзумирањем свакодневних редовитих, "биг" и "супер сизе" оброка обогаќених кемијски произведеним појачивачима окуса, једењем големих порција колестеролом изузетно богатих крумпириќа, као и испијањем једнолитарских чаша Цоца-Цоле, Фанте и осталих барнумовски рекламираних газираних пиќа. Веќ послије неколико дана посјеќивања МцДоналдсових ресторана Морган се почео ширити у струку, осјеќајуќи замор и видне помјене расположења, да би му се након једног тједна тјелесна маса повеќала за 5 посто. Истодобно, посјеќујуќи неколико школа диљем Америке и разговарајуќи с Јохном Бензхафом ИИИ, професором права са свеучилишта Георге Wасхингтон, с одвјетником Самуелом Хирсцхом, с гласноговорником ланца ресторана Субwаy Гералдом Фоглеом и другима, Спурлоцк је одлучио указати на забрињавајуќе нездраву прехрану дјеце у школама и опќенити немар с којим се људи односе према квалитети и количини хране коју уносе у организам. Потрудио се гледатељима предочити и процесе производње неких популарних МцДоналдсових јела. Спурлоцков је покус напосљетку, након свих 30 дана храњења нездравим инстант приправцима, резултирао дебљањем за пуних 13 кг, уз истодобну опќу безвољност и готово овиснички однос према мирисној и примамљивој МцДонадсовој понуди. Једна од посљедица настанка ангажираног и интригантног Спурлоцковог филма био је и безуспјешни покушај МцДоналдса да забрани његову дистрибуцију. Ипак, шефови најпознатијег свјетског ланца ресторана брзе хране, мотивирани негативним публицитетом, своју су гастрономску понуду накнадно одлучили обогатити наводно знатно здравијим приправцима, уз истодобно укидање "супер сизе" оброка.