Содржина
Од најстаријих споменика у раном средњем вијеку па све до изума тиска глагољица руком писана биљежила је и документирала све важне појаве у хрватској друштвеној збиљи. Ово богато наслијеѓе сеже од натписа на камену, литургијских списа, статута градова, легенди, поучне прозе... У самим почецима еуропског тиска, у Гутенбергову, дакле XВ. стољеќу, Хрвати су глагољско писмо увели и у тисак. С XИИ. стољеќем глагољско је писмо ишчезло из свих земаља осим из Хрватске. Глагољица нису само слова на папиру или повратак традицији, јер бити писмен значи бити свој.
У документарцу су обраѓени сви клесани, руком писани и тискани глагољски споменици који се чувају на хрватском тлу.