Животиње Кантабријскога горја: Зима и прољеќе

Содржина

Зачуѓујуќе мало познато Кантабријско горје протеже се дуж обале Атлантског оцеана на сјеверу Шпањолске, у дужини од готово 500 км, од Пиринеја па све до Галиције. У неким се дијеловима уздиже и до 2.500 м надморске висине. Станиште разноврсног животињског свијета, од дивокоза и обичних јелена до дивљих мачака и вукова, Кантабрија је и најзападније еуропско станиште мрких медвједа.
Кад се дуга, хладна зима спусти на горје, гробну тишину пара завијање од којега се леди крв у жилама. То је доба у којему су врхунски дивљи ловци у предности. Снијег и недостатак хране тјера животиње попут обичног јелена да се спусте у долине, равно у раље изгладњелих вукова!
Чим се снијег почиње отапати, животиње које су провеле цијелу зиму у хибернацији почињу напуштати своје брлоге. Женке мрких медвједа желе што прије нахранити себе и своју младунчад те се бацају у потрагу за првом младом травом. Опасност им не пријети само од глади. Мужјаци у потрази за партнерицом могу напасти и усмртити медвједиќе. Стога мајка мора бити стално на опрезу.

времетраење: 44 мин