Содржина
На десетак километара од Гњилана, у Косовском Поморављу је село Стража. Питорескно, бајковито, посебно када га јесен обоји. Поглед који пукне пред очима, нарочито са узвисине где се налази храм посвеќен Светој Петки, одузима дах лепотом.
И ту је крај идиличним описима. Не следи бајка.
На изворе и поточиќе наилазимо на више места у селу. Меѓутим, сеоска школа, отворена пре више од пола века, нема славине. За прање руку и за пиќе, вода се у флашама доноси. Тоалет је пољски, и налази се у школском дворишту. И тако, током пролеќа, лета, јесени и зиме. А, зиме у побрѓу, знају да буду баш оштре. Вода би релативно лако могла да стигне до школе, мештани нас воде до оближњег изворишта.
То село, до деведесетих година прошлога века, имало је три пута више становника. Бавили су се претежно сточарством и били познати по производњи сира изузетног квалитета. Данас тек по које домаќинство негује ту традицију.
И поред свих препрека, и тога што цивилизацијска достигнуќа овде тешко пуштају корене, млади људи из овог краја су врло амбициозни. Чврсто верују да образовањем могу да помере границе. Зато завршавају факултете и враќају се у своје село. Иако, неретко, имају утисак да се боре са ветрењачама.
У куќи Јовановиќа у Стражи, три незапослена лекара. Три брата, двојица лекари опште праксе, један је стоматолог. Ниједан не ради у струци.
Много тога младима и деци из Страже недостаје. Али, љубави према завичају је напретек. Они су та стража у Стражи.
Ауторка и уредница емисије: Татјана МанојловиќСниматељ: Александар АгбабаМонтажер: Горан ТомиќРеализација: Марина Пејчиќ