Неќете веровати

Содржина

Нова сезона
Две сезоне емисије “Неќете веровати” аутора и водитеља Гвоздена Николиќа, су иза нас, а судеќи по броју гледалаца сврстала се у 10 најгледанијих формата у земљи на националном нивоу. Али то није случајно, разлог је врло једноставан. “Ово су приче из обичне Србије која постоји и која се, по ко зна који пут, тврдим, неизмерно воли” каже Гвозден, “И наредну сезону настављамо истим темпом, наставиќемо да доказујемо да је Србија, без обзира шта неки причају, наша отаџбина која има душу. Ми наравно као и увек имамо доказе за то.”
Ове сезоне видеќете причу о три сестре чије отац пре пола века напустио огњиште, отишао је пут Америке у потрази за америчким сном. И успео је у томе, живео је сан који многи желе. Стекао је читаво богатство, али једну ствар није имао, а то је завичај. Напустио је овај свет, али својим ќеркама оставио је аманет, а то је да обнове огњиште на којем је поникао. Оне су испуниле његову последњу жељу, неќете веровати, призор који смо затекли када су после 40 година први пут стигле на место где је њихов отац први пут угледао небо. Обновиле су куќу и куќиште и први пут спавале подно Јелице на чистом планинском ваздуху. Како су се оне осеќале у тим тренуцима осеќале видеќете у нашој причи.
Видеќете и причу о крмачи рекордерки из села Грабовац код Книќа, која је на свет донела 31 младунче.
Саксофон је инструмент који има душу, само ако се свира у Хомољу. Сваке године у Жагубици окупи се на десетине свирача овог инструмента и на хиљаде љубитеља ове врсте музике, били смо тамо, али смо за вас забележили и оснивање још једног великог сабора у Србији. Наиме, ради се о Сабору виолиниста који је веќ прве године на самом оснивању окупио невероватних 50 хиљада љубитеља звука краљице инструмената. Али то је само један део прича које нас очекују у новој сезони.
“Пре свега морам да кажем да сам веома задовољан милионском публиком и подршком коју добијам за овакве приче. И сам сам изненаѓен, јер морам признати, нисам очекивао тако нешто, а суштина је у томе што је свака прича никла из народа, потекла од обичног човека, људских примера којих у Србији има на претек”, искрен је Гвозден.