Сакралне граѓевине: Азијски храмови - људи, природа и богови

Содржина

У Азији кажу да су људи од давних времена могли изравно комуницирати с боговима. Сама природа била је свето мјесто због сталних измјена циклуса живота. Вријеме светости без архитектонских здања.
Прије 2.500 година човјек зван Гаутама постао је Буда, Просвијетљени. Тристо година послије његов култ створио је прве свете граѓевине у Азији. Будино учење проширит ќе се азијским континентом и утјецат ќе на сакралну архитектуру која човјека ставља у средиште свијета.
Од Индије до Јапана, од Бурме до Монголије, свака култура интегрира ту мисао у властита увјерења. Овај невјеројатни синкретизам потакнут ќе градњу мноштва храмова и светишта, разноликих као што је разнолик големи азијски континент.
Азијски храмови имају заједничка начела градње: одбацују кругове и квадрате који симболизирају небо и земљу. Одбацују и облик људског тијела. У њој има много симбола који човјеку омогуќују да открије механизам свемира.