Приступачан: Траг - Милован Глишиќ - тајна орловог пера (СЗЈ)

Содржина

Лако је реќи оно што су књижевни теоретичари одавно установили као аксиом - да је Милован Глишиќ својим делом отворио еру српског реализма и постао родоначелник сеоске приповетке. Али, рефлексија његовог дела и његовог лика, иако је прошло једанаест деценија од Глишиќеве смрти, досеже до данашњих дана и изискује нова преиспитивања, мада и подсеќања нису сувишна.
Ваљевци с поносом баштине цињеницу да је Глишиќ био њихов земљак и суграѓанин, а с посебном емоцијом истичу то они који су попут њега детињство провели уз градачке вирове и воденице, за које се оправдано сумња да су јако утицале на фантазмагорију, које има у чича Миловановој прози.
Глишиќева свестраност је запањујуќа и са аспекта данашњег вредновања. Слободно се може реќи да је један од бољих зналаца српског језика, који је инсистирао на реалним, кратким и тачним описима, сматрајуќи то квалитетом.
Иако је морао да напусти студије Глишиќ је био веома образован, полиглота без премца, преводио најзначајнија књижевна дела са руског, немачког и француског језика. Његови преводи Толстојевог Рата и мира, Гогољевих Мртвих душа и Тараса Буљбе и данас спадају у најбоље преводе на српски језик. Можда се најинтригантнији део литерарног опуса односи на увоѓење у књижевни живот првог српског вампира, Саве Савановиќа.
Милован Ѓ. Глишиќ, Ваљевац роѓењем, последњу етапу свога живота провео је у Дубровнику.
У документарној емисији о специфичној Глишиќевој заоставштини говоре професор Михајло Пантиќ, професор Драгољуб Зориќ, писац Радован Бели Марковиќ, бројни Ваљевци и понеки Дубровчанин - који се труде да од заборава сачувају ову посебну личност српске књижевности.
Ауторка: Татјана МанојловиќРедитељ: Бојан ВоркапиќСниматељ: Миодраг МиќиќМонтажер: Драгиша Ѓокиќ