Содржина
Волтер је у доба просветитељства чувен по свом књижевном делу - као писац, песник, филозоф, есејиста, историчар, драматург. Познат је и по својим ставовима о политичкој и верској нетолеранцији. Његова популарност допире како до елите, тако и до народа, где његово име поприма митске размере.
Написао је преко шездесет комада, често прожетих егзотиком. У 18. веку важио је за достојног наследника Корнеја и Расина. Пише памфлете и шале, које ќе му донети много непријатеља. Његов Кандид је савршен пример кључа среќе који се састоји у томе да живимо скромно и обраѓујемо свој врт, не мареќи за провиѓење. Као весник Француске револуције био је један од филозофа 18. века, за ког је речено да је његов бојни поклич спој разума, толеранције и хуманости.
Волтер је умро 1778. године након неуморне борбе за одбрану потлачених. Критичар Шарл Сент Бев ќе реќи:,,Докле год га је дах живота држао будним, у себи је имао такозваног доброг демона - гнев и жар. Апостол разума до самог краја, можемо реќи да је Волтер живот дао у борби.”