Лет стријеле

Содржина

Деветог травња 1865. била је Цвјетница и задњи дан америчког Граѓанског рата. Јужњачки војник О'Меара (Р. Стеигер) испалио је посљедњи метак у том рату гаѓајуќи сјеверњачког војника Дрисцолла (Р. Меекер). Није га убио него само ранио. А онда су га суборци обавијестили да се Југ предао. За О'Меару је то било страшно понижење. Мајци је рекао да мрзи Сјеверњаке и да ќе отиќи на Дивљи запад. Око врата си објеси посљедњи метак испаљен у рату, како су његови сусељани исписали на чахури. На Западу се спријатељи са старим Индијанцем из племена Сиоуx од којег научи његов језик и обичаје. Ухвати их Сиоуx отпадник Луди Вук (Х. М. Wyнант) и натјера их да трче утрку за властите животе. Луди Вук даје им становиту предност, а онда их прогони одреѓујуќи им смјер стријелама које одапиње испред њих. Стари Индијанац умре трчеќи, а О'Меара се изгуби у грмљу. Спаси га Индијанка Жута Мокасинка (С. Монтиел). Одведе га поглавици Плавом Бизону (Ц. Бронсон) који га прихвати и прогласи Сиоуxом. Меѓутим, америчка влада жели на територију Сиоуxа саградити војну тврѓаву...
Редатељ овог филма Американац Самуел Фуллер (1912-1997) наступио је у Годардовом "Лудом Пиерроту" (1965) у којем је рекао да је за њега филм као "бојно поље: љубав, мржња, насиље, акција, смрт... Једном ријечју - емоција". Каријеру је почео као репортер, наставио је као писац кримиќа и сценарија, а каријеру му је прекинуо Други свјетски рат. Од 1949. кад је режирао свој први филм, вестерн "Убио сам Јессеја Јамеса", па до смрти режирао је четрдесетак филмова различитих жанрова у којима се увијек држао онога што је рекао у "Пиерроту". Увијек је снимао своје властите сценарије у експлозивном стилу насловних страница таблоида у којима је био радио. Нововаловци су посебно вољели његове филмове из педесетих година: ратне "Челични шљем", "Бајунете на готовс" и "Врата Кине", кримиќе "Куќа од бамбуса", "Гримизни кимоно" и "Америчко поsемље" те неконвенционалне вестерне "Лет стријеле" и "Четрдесет убојица". Након нове француске филмске критике Фуллера је коначно прихватила и америчка критика на челу с Маннyјем Фарбером, Петером Богдановицхем и Андреwом Саррисом. За улогу О'Меаре продуценти су хтјели Гарyја Цоопера, но Фуллеру је више одговарао Род Стеигер (1925-2002). Глумицу Сариту Монтиел је због њезиног прејаког шпањолског нагласка накнадно синкронизирала Ангие Дицкинсон.