Journey to the Sun

Содржина

Драма о пријатељству и љубави у сувременој Турској, тјескобно оптереќеној политичком пресијом спрам политичких неистомишљеника режима, напосе Курда. Младиќ Мехмет дошао је прије два мјесеца из мјеста Тире у западној Турској у Истанбул како би пронашао посао. Ради као трагач за поsемним водома, док је његова дјевојка Арзу запосленица праонице рубља. Једне ноќи Мехмет помогне Курду Берзану, којег су напали турски ногометни навијачи, и тако њих двојица постају најбољи пријатељи. Берзан је старији од Мехмета и веќ је двије године у Истанбулу, одакле је дошао из родног села Зордуца, из турског дијела Курдистана, близу границе с Ираком. Берзан зараѓује као улични продавач глазбених дискова и казета, али и политички је активан, због чега је на мети полиције. Приликом једне рутинске полицијске рације полиција ухити Мехмета јер је човјек који је сједио до њега имао пиштољ. Мехмет је сумњив и због своје изразито тамне путе какву обично имају Курди, но полиција му ипак не успијева доказати никакво казнено дјело. Иако невин, Мехмет је обиљежен те радници с којима је досад становао траже да се исели. Берзан му налази нови смјештај, у којем проводи и невине сате с Арзу, али полиција га и даље држи на оку. Берзан је ухиќен у протестном штрајку...

"Гüнесе yолцулук" искрено је и ненаметљиво ангажиран филм у којем се пријатељска и љубавна тематика складно спајају с политичком. Ауторица Yеşим Устаоğлу својим политичким ангажманом - јасном критиком и надаље актуалне недемократске праксе турске власти према политичким опонентима, напосе Курдима - наставља традицију најугледнијег турског филмаша, Курда Yилмаза Гüнеyја (његов најчувенији филм "Пут", снимљен у сурадњи са Şерифом Гöреном, у Турској је слободно приказан тек петнаестак година након настанка). Чињеница да је њезин филм снимљен у Турској, с турским темељним продукцијским удјелом, те да је награѓен на оба главна турска меѓународна филмска фестивала, у Истанбулу (најбољи турски филм, најбољи турски редатељ, награда ФИПРЕСЦИ-ја, награда публике) и Анкари (најбољи филм), свједочи да је задњих година у Турској дошло до осјетне либерализације. Но филм, чија је највеќа вриједност у дирљивој афирмацији људске доброте и невине љубави, афирмацији лишеној сваког морализирања и патетике, имао је изврстан одјек и на меѓународној филмској сцени: на престижном Берлинском фестивалу приказан је у натјецатељском програму те су му додијељене награде Плави анѓео и Мировна награда, а био је и номиниран за Еуропску филмску награду у категорији најбоље фотографије. Такоѓер, судјеловао је на низу мањих но угледних меѓународних фестивала (тако и на нашем Мотовуну) те освојио мноштво награда.