Старо српско писано наслеѓе: Свети краљ и писац

Содржина

Првих деценија 13. века у српској држави под Немањиќима створен је нови модел световне и духовне власти који ќе у каснијим вековима развијати и потврѓивати потомци великог жупана Стефана Немање.
Остварена је идеја аутокефалности - Српска црква постаје самостална. Сава добија титулу архиепископа српских и поморских земаља, а српска држава првог краља - Стефана Првовенчаног.
У емисији "Свети краљ и писац" представљамо књижевна умеќа Стефана Првовенчаног. Познато је да је Стефан издао другу оснивачку повељу Хиландару која се и данас чува на том светом месту. У тој повељи Стефан пише једну од најлепших алегорија српске средњовековне књижевности у којој у аренги (уводном делу) говори о брату Сави. Познато је и да је писао Житије Св. Симеона - жупана С. Немање и Жичку повељу чији се препис налази у манастиру Жича на зиду при уласку у цркву.
Стефан Првовенчани је био не само писац него и личност о којој су писали други. Потпунију слику о њему даје монах Теодосије, један од најцењенијих хроничара српског 13. века. Он каже да је "у војсци Стефан искусан и храброшќу удивљен, а кад сеѓаше на челу трпезе весељаше благороднике бубњевима и гуслама, неговаше књижевност и уз то беше врло разуман и вешт приповедалац".
Преносом очевих моштију из Хиландара у Студеницу и стварањем култа Светог Симеона Мироточивог Сава обликује концепт о светородном пореклу владарске династије кроз форму владар-монах-светитељ. А то ќе следити и други владари из династије Немањиќа. Нови статус немањиќке државе одражава се и на фрескама, у познатим владарским поворкама и портретима.
У том духу можемо такоѓе тумачити Стефана Првовенчаног.
У играно документарној емисији "Св.краљ и писац" говоре историчари, историчари уметности и историчари књижевности. Тематску целину о Стефану Првовенчаном чине две емисије "Српска круна" и "Свети краљ и писац".
Уреник и сценариста: Ивана КовачевиќМонтажер: Милан РадичевиќРедитељ: Драган М. Ќирјаниќ