Ушќа ријека: Цетина

Содржина

Аутор Миро Андриќ овај пут непоновљиве снимке и приче доноси из необичног свијета мијешања морске и ријечне воде. А највеќа таква мјеста управо су ушќа ријека и називају се естуарији.
Но гдје завршава ријека, а почиње море и није тако лако одредити. Многе ријеке истарског и динарског слива су кратке, али снажне. Серија нас упознаје с карактеристикама воде и живог свијета у тим граничним подручјима. Највеќе ријеке су и с највеќим утјецајем на море. Њихов слатки ток у кишним раздобљима продире далеко у море, помичуќи водену границу ушќа ријека. Но у дубинама се догаѓа занимљив ефект. По дну ријечног корита море иде у супротном смјеру дубоко се увлачеќи у континент. Није чудно стога затеќи при површини чисто слатководне врсте, док се на дну корита могу пронаќи чисто морске врсте. Постоје и врсте "водени опортунисти". Њима одговара море, јер су оригинално морске врсте, али нимало им не смета слатка вода. Постоје врсте које без слатке воде не би могле осигурати наставак врсте, а постоје врсте које уопќе не подносе слатку воду. Иста ситуација је и са слатководним врстама.
У 6 наставка упознат ќемо се са 6 ријека. Истарска Мирна и Раша, па три велике далматинске ријеке Зрмања, Крка и Цетина те највеќа Неретва.
Цетина своју љепоту и феномене дугује крашком поsемљу и великом хидролошком порјечју. Цетина службено започиње једним од најмоќнијих извора - великом изазову за роњење и камеру аутора Мире Андриќа.
Након умјетног језера, мирног пољског тока, пробијања кроз кланце и бројних брана Цетина нас изненаѓује и својим ушќем. Једно од њих је у Вруљама, снажном подморском извору, али ништа мање није лијепа визура Омишког ушќа и кањона. Цетина далеко улази у море, баш као што се море дубоко увлачи у Цетину. Лубини и ципли готово су нормалне ријечне рибе. Но ми смо се дивили ендемском главочу црнотрусу јер нема га нигдје друге. И у мору смо пронашли занимљива биќа у великом броју захваљујуќи Цетини.