Ушќа ријека

Аутор Миро Андриќ овај пут непоновљиве снимке и приче доноси из необичног свијета мијешања морске и ријечне воде. А највеќа таква мјеста управо су ушќа ријека и називају се естуарији.
Но гдје завршава ријека, а почиње море и није тако лако одредити. Многе ријеке истарског и динарског слива су кратке, али снажне. Серија нас упознаје с карактеристикама воде и живог свијета у тим граничним подручјима. Највеќе ријеке су и с највеќим утјецајем на море. Њихов слатки ток у кишним раздобљима продире далеко у море, помичуќи водену границу ушќа ријека. Но у дубинама се догаѓа занимљив ефект. По дну ријечног корита море иде у супротном смјеру дубоко се увлачеќи у континент. Није чудно стога затеќи при површини чисто слатководне врсте, док се на дну корита могу пронаќи чисто морске врсте. Постоје и врсте "водени опортунисти". Њима одговара море, јер су оригинално морске врсте, али нимало им не смета слатка вода. Постоје врсте које без слатке воде не би могле осигурати наставак врсте, а постоје врсте које уопќе не подносе слатку воду. Иста ситуација је и са слатководним врстама.
У 6 наставка упознат ќемо се са 6 ријека. Истарска Мирна и Раша, па три велике далматинске ријеке Зрмања, Крка и Цетина те највеќа Неретва.