Пустолови модерне умјетности: Поноќ у Паризу 1939.-1945.

Содржина

Година је 1939. Избија Други свјетски рат. Роберт Деснос, Лоуис Арагон и Паул Éлуард одлазе на фронт. Далí бјежи у Америку, Бретон у Неw Yорк. Четрнаестог липња 1940. Нијемци улазе у Париз и култура долази под нацистичку диктатуру. Веќина сликара и писаца се прилагоѓава, неки сураѓују, неки пружају отпор.
Развојачени Деснос се враќа у Париз. Преживљава продајуќи цртеже новинама Аујоурд'хуи и, у највеќој тајности, информације добивене у новинама преноси покрету отпора.
Пицассо је остао у Паризу гдје наставља радити. Затворио је врата свима онима који се, као Вламинцк и Дераин, друже с окупатором.
Цхаïм Соутине бјежи у слободну зону јер га траже зато што је Жидов, апатрид и "дегенерирани умјетник".
Умјетници се састају у Саинт-Гермаин-дес-Прéсу, у кавани Флоре. Ондје се могу затеќи Симоне де Беаувоир и Јеан-Паул Сартре који ствара покрет отпора, но никако му не успијева придобити Гидеа и Малрауxа.
Пјесник Ренé Цхар постаје заповједник тајне војске.
У студеном 1942. Француска је сасвим окупирана. Лоуис Арагон и Елса Триолет објављују у тајним часописима, баш као и Паул Éлуард чији су примјерци пјесме Слобода бачени из авиона изнад Француске 1942.
Париз, 27. свибња 1943. Спаљују се дјела Пицасса, Клееа, Соутинеа и других. Соутине је тешко болестан и умире 9. коловоза 1943.
Маx Јацоб је ухиќен у вељачи 1944. и умире у концентрацијском логору у Дранцyју крај Париза 5. ожујка 1944. Мало прије тога ухиќен је и депортиран Роберт Деснос. Умире у логору Терезин 8. липња 1945., мјесец дана прије свршетка Другог свјетског рата.