Симфонијски оркестар ХРТ-а под равнањем Алеxеиа Огринтцхоука - КД В. Лисински, 22.02.2024.

Содржина

У Мајсторском циклусу Симфонијског оркестра ХРТ-а 22. вељаче 2024. гостовао је Алеxеи Огринтцхоук, један од најистакнутијих обоиста данашњице.
Глазбеник задивљујуќе технике који своје концертантне активности успјешно спаја с диригентским ангажманима дјелује као први обоист Краљевског оркестра Цонцертгебоуwа из Амстердама. Концертира диљем свијета сураѓујуќи с водеќим диригентима и оркестрима, а и сам је као диригент предводио оркестре као што су Филхармоније Монте Царла и Бруxеллеса, Орцхестре Натионал дес Паyс де ла Лоире, Коморни оркестар Цонцертгебоуwа, Оркестар Маријинског казалишта, Симфонијски оркестар Санкт Петербурга, Кремерата Балтица и др.
У улози диригента представио се и у Загребу у програму у чијем је средишту Синфониа цонцертанте у Б-дуру за обоу, фагот, виолину и виолончело Јосепха Хаyдна у којој су се као солисти придружили мајстори Симфонијског оркестра ХРТ-а: прва обоистица Марта Мештровиќ, концертна мајсторица Мирјам Пустички Куњко, први виолончелист Бранимир Пустички и редовити сурадник на мјесту првога фагота Жарко Перишиќ.
На либрето Салватореа Вигана осмишљен као алегорија о грчком миту о Прометеју настао је балет Прометејева створења. То је једини балет за који је глазбу складао Лудwиг ван Беетховен, а састоји се од увертире, 16 точака и финала. Готово симфонијски ставак у смислу оркестрације, стила и структуре, увертира се често изводила самостално и за Беетховенова живота.
Роберт Сцхуманн своје је дивљење области Порајња преточио у своју, по кронологији издавања, Треќу симфонију у Ес-дуру, но по кронологији настанка посљедњу. Петероставачна симфонија, тзв. Рајнска, монументално је дјело с којим се завршила концертна вечер.