Содржина
Напокон Луцрециа потписује раставу брака, а Цармела одводе у затвор. Тереса се опрости с њиме и схвати да њезин брат губи разум. Он јој говори да га прогони отац јер га жели убити. Јулиáн и Луцрециа договоре датум вјенчања, он упита Росарио може ли добити Луцрецијину руку. Жена му захвали што ју је спасио од Цармела, но не жели му дати руку своје кќери јер њезина мржња према њему никада неќе престати. Нешто послије, Луцрециа испитује Росарио зашто је увијек вољела Цéсара, а њу никада није вољела као своју кќер и увијек ју је одбацивала. Сада Росарио признаје да ју је силовао отац и да је она плод тога, те да ју је одувијек подсјеќала на то јер је веома слична њему. Луцрециа јој каже како то није њезина кривња, те да је њезин отац крив. Загрли Росарио и каже јој да ќе је увијек вољети као мајку. Потом одлази на Паулинов гроб и каже да ќе јој он увијек бити отац. На дан вјенчања Луцрециа је жалосна што Росарио није хтјела бити уз њу, Јустина такоѓер није ондје јер је отишла из града, а Јулиáн не зна гдје је она. Росарио пролази покрај цркве у свом аутомобилу и гледа млади пар сузним очима.
Слики
Форест Гамп 
Наше маало 
Прича са западне стране 