Бесконачан фудбал

Содржина

Они причају о тој лепој игри, али за Лаурентиу Гингина то није довољно. Фудбал мора бити модификован, рационалан, ослобоѓен од ограничења. Корнере заоблити, играче поделити у зоне и подтимове, променити норме. Када се осврне у прошлост, први пут је схватио да су правила фудбала погрешна када је као дете на утакмици, за време летњег распуста, примио ударац на једном терену у Васлују. Ударац је био толико јак да је сломио лисну кост. Годину дана касније ломи и цеваницу, током новогодишње ноќи 1987. и морао је да пешачи до куќе по снегу без ичије помоќи. Данас је локални административни радник са неинспиративним послом, па није чудо што више воли да прича о игри, својој сопственој верзији тог спорта, пријатељу Порумбојуу, нашем редитељу који га увек слуша, поставља питања и који је готово увек у кадру. Гингинијеви монолози су толико опширни да би неко помислио да су писани унапред, креќу са исте старе теме, али се никада не задржавају на једном месту. Сви путеви воде до фудбала, но сви путеви воде и од фудбала, преко проблема земљопоседника, фарми наранџи у Флориди до политичких утопија и трагова које живот оставља.