Содржина
Виртуална љубав је феномен новог доба. Многи се парови налазе пишуќи писма преко е-маила, а листа оних који након тога ступају у брак сваким даном све је дужа. За друге је интернет комуникација разонода, узбуѓење пролазног карактера, бијег из досадне "стварности". Треќи лијече своју осамљеност, срамежљивост или неугоду због физичке мане. Они који су заљубљени истичу предности, они преварени и разочарани истичу само недостатке. Баш као и у "правом животу".
Једно је сигурно, упознавање преко интернета одличан је почетак за сваку будуќу везу. Хоќе ли се она и обистинити при првом физичком сусрету те хоќе ли до физичког упознавања уопќе доќи, овиси о самим људима.
Људи често перципирају интернет као нови и непознати медиј. Млади људи, који су се родили с њиме, прихваќају га као дио свакодневице. Размјена искустава, контакти с пријатељима, схоппинг и сакупљање око заједничких интереса путем интернета постали су стварност - виртуална, али равноправна физичкој стварности.
Старији људи који су овај медиј усвојили често не дијеле овакве ставове. Служе се њиме, свакако, али га не перципирају као комплементарни дио властитог живота.
И као што то често бива, понекад су људи усамљени. И заѓу у године у којима сматрају како им биолошки сат откуцава, како је дошао "крајњи час". Понекад се то догаѓа јер узгајају властите, романтичарске предожбе о "истинској љубави живота". А понекад се, "ето, ствари тако одвију".
Што се догаѓа када се споје ова два феномена?