Содржина
"Сеј дом Марије, јаже врата небеснаја јест". Латинични је то натпис на старохрватском језику испод надстрешнице на прочељу светишта на брежуљку у насељу Батомаљ понад Башке на отоку Крку које је закорачило у седмо стољеќе. Предаја каже да су дјеца у три наврата 1415. године кип Мајке Божје из црквице у Јурандвору пронашла на бријегу, на мјесту данашње цркве. Вјернички пук онда и данас надасве привлачи чудотворни барокни кип Мајке Божје, израѓен у 16. стољеќу. Обљубљен је на цијелом отоку, колијевци глагољице, јер је стољеќима Божји народ на томе мјесту добивао милости. Марији су са својим болима и невољама долазили и вјерници из Сења, Красна, Винодола, Подгорја, све до Гацке и Лике, па и Карлобага. Долазе и данас, али у мањем броју. Не зато што је нестало вјере, него је људи све мање. Штовање Марије у Цркви надвисило је сва остала штовања. Њезино шестстољетно бивање испод највишега оточког врха Трескавац, понад Башке, људи, због испрошених милости, држе тајанственом присутношќу. Осим ходочасника, домаќих вјерника, кардинала Бозаниќа, бискупа Петањка, повјесничара монс. Велчиќа, мариолога др. Тамарута и управитеља светишта влч. Барбиша, говоре чувари и промицатељи богате културне баштине, рибари, сточари и други.
Писац текста: Нено Кужина