Апсурдистан: Мост у грлу: документарна серија

Содржина

'Од свега што човјек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од куќа, светији од храмова...'
Тако је о мостовима говорио Иво Андриќ. И доиста, има у мостовима нешто чудесно, тајновито, готово мистично. Они спајају оно што је по природи раздвојено, двије обале или у пренесеном смислу два свијета.
И Хрватска је десетљеќима, па и стољеќима била земља лијепих, великих и функционалних мостова, а Хрвати су словили као врсни граѓевинари и градитељи мостова. А онда, посљедњих петнаестак година, негдје је запело. Иако смо их називали капиталним пројектима или националним интересима, све је више мостова који не воде никамо или на завршетак њихове изградње чекамо унедоглед. Мостови су у нас, умјесто мјеста спајања, постали мјеста раздвајања, а присјетимо их се тек тијеком предизборних кампања.
Зашто је томе тако, како то утјече на животе људи који живе око њих и јесу ли мостови заправо огледало друштва, само су нека од питања на која смо покушали пронаќи одговор.