Информер

Содржина

Колико смо пута чули да смо геополитички и транзитно савршено смјештени? При томе не мислимо на скупе аутоцесте него на јефтину жељезницу. Иако се Еуропа окреќе управо жељезници (до 2050. половица укупнога промета требала би се преусмјерити на пруге), Хрватска није закопала ни прву лопату. Информер одговара зашто је томе тако.
За све оне који унаточ лошим вијестима (примјерице, укида се ХРОК) планирају узети кредит, добра је вијест да су све понуде и увјети сада доступни, видљиви и успоредиви на једноме мјесту, на порталу Хрватске народне банке. О томе више у рубрици Мој новац.
Са студентским радом, све чешќом праксом на тржишту рада, задовољни су, чини се, само послодавци. Плате их мало, користе много, у великој су мјери чак замијенили рад радника на неодреѓено вријеме. Но таквој пракси стиже крај, јер стиже и закон којим се регулирају права студената и обвезе послодаваца.
Веќ годинама купујемо само ону храну која лијепо изгледа, све остало заврши у смеќу. Нитко се не оптереќује чињеницом да је у Хрватској око 800 тисуќа људи испод прага сиромаштва. Не постоје рачунице о томе колико стоји бачена храна, али довољно је реќи да је за једну, једину наранчу потребно чак 50 литара воде. Информер пита: што се у Хрватској ради с нелијепом храном?
У свијету брзине и поплаве информација мало тко провјерава што је од објављенога истина. Феномен лажних вијести није од јучер, 'испеглао' се тијеком кампање Доналда Трумпа, но игра у коју смо увучени сви, обликује потпуно друкчије друштво и друкчије господарство од онога какво желимо. А према истраживању Еуропске комисије, Хрвати су меѓу најлаковјернијим гутачима лажних вијести. Како им стати на крај?