Парада: хуморна драма

Содржина

Пријатељство је могуќе и меѓу онима који не мисле исто. Млади хомосексуални пар, Радмило (Милош Самолов) и Мирко (Горан Јевтиќ) живе заједно, али у тајности због осуда и напада задрте заједнице. Радмило (35) је успјешан ветеринар који не жели истицати своју сексуалну оријентацију, но подржава партнера Мирка (30), чији је сан организирати прву успјешну гаy параду у Београду. Приде је 2001. године завршен насиљем и крвопролиќем на улицама овог милијунског града, али Мирко жели да се осам година касније окупљање ипак догоди иако ситуација ни данас није ништа боља у главном граду Србије. Националистичке и неонацистичке организације уједињују се у покушају да још једном спријече поворку. Но Радмилу и Мирку помоќ стиже сасвим неочекивано од хомофоба и бившег гангстера Лимуна (Никола Којо), данас власника мале агенције за заштиту, те његове заручнице Бисерке (Христина Поповиќ), власнице козметичког салона. Њих двоје ќе први стати у заштиту хомосексуалног пара, а тиме и цијеле параде, све како би обранили слободу своје земље. Лимун и Бисерка представљају оличење Милошевиќеве Србије 90-их када су под санкцијама пиштољ и насиље били једини начин да се добије што се жели.

Прича о сукобу двају свјетова у данашњем српском друштву подијељеном измеѓу традиционалне хомофобне веќине и либералне мањине постигла је велик успјех на кино благајнама у Србији, продавши у првих једанаест тједана импресивних 350.000 карата, док је у Хрватској у осам тједна забиљежено 150.000 посјетитеља. Драгојевиќ је, револтиран ситуацијом у Србији и неједнакошќу њених граѓана у смислу подјеле на сексуалну оријентацију, снимио уистину одличан филм који разоткрива друштвене стереотипе, нерационалне фобије те неуке и опасне друштвене скупине које су данас, баш као и 2001. када су ногометни хулигани и неонацисти напали и брутално претукли чланове гаy заједнице на Придеу у Београду, присутне у друштву које многи неоправдано зову модерним. Но неспојиво пријатељство измеѓу Радмила и Лимуна, хомосексуалца и хомофоба уједно је и метафора која даје наду нацији да је разумијевање, без обзира на разлике меѓу људима, могуќе. На цијењом Берлинском фестивалу 2012. филм је однио Панорама Аwард, награду публике за најбољи филм.