Содржина
"Чистио сам, чупао и плијевио кукољ и драч на бразди литерарне наше њиве. Многе наметнике, многе имеле и отровне печурке избацио сам из врта хрватског Парнаса. Када ми не помаже будак и мотика, дохватио сам метлу, па и буџу. И у књижевности је метла врло корисна. Без ње би се наш литерарни салон још више усмрдио." Написао је то А. Г. Матош. Данас су нестале мотика и метла, а како истиче матошологиња, академкиња Дубравка Ораиќ Толиќ, остао је уреѓен естетски врт. Какав је то врт, тема је наше емисије.