Симпсонови

Содржина

Симпсони су најдужа анимирана серија емитована у приме тимеу у историји америчких телевизија и најдужа таква хумористичка серија, па су постали културна институција. У мају 2007. прославили су до тада незабележен број од 400 епизода. У јулу 2007. почео се приказивати дуго очекивани целовечерњи филм и доживео огроман комерцијални успех. Серија има екстремно верне и посвеќене обожаваоце широм света. Писана је интелигентно, хумор јој је субверзиван и одушевљава својим духом. Симпсони исмевају сами себе и све око себе. Серију воле и критичари, а добила је и многа признања, као што је награда Пеабодy, 22 награде Еммy, 21 награда Анние, четири награде Генесис, осам награда Интернатионал Монитор и шест награда Енвиронментал Медиа. Гинисова књига рекорда има је уписану као најдужу анимирану ТВ серију у приме тиме термину, те ТВ серију с највише гостујуќих звезда. Хомер Симпсон препознат је као поп икона, а његов узвик незадовољства "Д'ох!" ушао је као званична реч у речник Оxфорд Енглисх Дицтионарy. Симпсони имају и звезду на холивудској Стази славних. Серија је рушила рекорде и у малопродаји, као најбоље продаван ТВ производ у ДВД формату у историји.

Симпсони живе у градиќу Спрингфилду. Хомер је инспектор за безбедност у тамошњој нуклеарној електрани. Марџ покушава одржати мир у породици. Барт је несташан десетогодишњак. Осмогодишња Лиза је интелигентни вегетаријанац који свира саксофон, а дете Меги емоције изражава помоќу цуцле. Гледаоци су такоѓе заволели богат и понекад особењачки свет осталих становника Спрингфилда. Неколико је глумаца дало гласове Симпсонима и другим становницима Спрингфилда: Хомеру, Крастију, Дједици, Барни, градоначелнику Квимбију и подворнику Вилију (Дан Кастеланета); Марџ, Пети и Селми (Џули Кавнер); Барту, Нелсону и Ралфу Вигаму (Ненси Картврајт); Лизи (Yардли Смит); Моу, Апуу, шефу полиције Вигаму, професору Фринку, скупљачу стрипова и др. Нику Ривиери (Хенк Азариа); те г. Бернсу, Смитерсу, Неду Фландерсу, предстојнику школе Скинеру, велечасном Лавџоју и Кенту Брокману (Хари Ширер).

ХОМЕР СИМПСОН
Хомер је брижан муж који својој жени оставља мало простора за приговарање. Меѓутим, у разговору с брачним саветником Марџ је једном признала да Хомер "заборавља роѓендане, годишњице и празнике (верске и државне), жваќе отворених уста, посеќује отрцани бар где залазе пропалице и полусвет, испухује нос у пешкир и враќа га на место, те се чеше кључевима". Упркос тим малим слабостима Хомер воли своју породицу и све ќе учинити да то докаже - чак и кад то подразумева да испадне бедаст. Хомер ради у нуклеарној електрани у Спрингфилду као инспектор за безбедност. Посао је добио пошто је у треќем покушају положио посебни течај. Једном, за време штрајка, Хомерове критичне дужности обављала је цигла положена на полугу. У октобру 1990. проглашен је Руковатељем токсичног отпада месеца нуклеарне електране Спрингфиелд.
Најдража књига му је памфлет "Одлучили сте красти кабловску телевизију", а то је уједно и последња књига, односно памфлет, који је прочитао. Кад не чита, Хомер воли пити пиво, код куќе или у бару. Најдража места су му Моеова гостионица, Роштиљ код Масног Џоа, бар На екс и Летеќи Холанѓанин. Овог задњег Хомер је готово упропастио приликом акције "Поједи колико можеш". Отада у бару виси његова слика, а познат је као "Грешка природе - човек без дна".
Понекад, фрустриран чињеницом да је дебео и ќелав, Хомер се сеќа младости у којој је био дебео, али бујне косе. Шта год се с њим дешавало, две су ствари постојане: његова безбрижна нарав и љубав према Марџ и деци.

МАРГЕ СИМПСОН
Лепак који породицу (једва) држи на окупу из недеље у недељу. Разумно повлачеќи црту испред фриволних издатака као што су електрично отварање врата од гараже и обнова дечје гардеробе, она успева растегнути Хомерову скромну плату тако да покрије огромне животне трошкове породице у новом миленијуму, на пример Хомерово пиво и крофне, те пут у Индију на сусрет с новим власником ланца продавница Кwик-Е Март.
Марџ није жена која би само пекла колаче и подржавала мужа. Знала је она бити с обију страна закона, не само кад је служила у спрингфиелдској полицији, него и кад је бежала пред самим шефом полиције Вигамом заједно са слободоумном комшиницом Рут Пауерс с којом се била запутила на брзопотезно "ширење свести". Такоѓе, била је звезда у мјузиклу "О, трамвај!", музичкој адаптацији драме "Трамвај зван чежња". Радила је и у нуклеарној електрани уз свог мужа. Пре него што је напустила тај посао, храбро је оптужила власника електране Монтгомерија Бернса за сексуално злостављање. Нажалост, њен адвокат Лионел Хутз одустаје од случаја кад схвати да Бернсови адвокати носе одела код којих панталоне одговарају сакоу.
Једина је Марџина екстраваганција плава коса коју чешља двапут на дан. Фризура јој је јако спретна за породицу, јер је виде издалека ако су у забавном парку или зоолошком врту.

БАРТ СИМПСОН
Барта у целој породици најмање разумеју. Стално је фрустриран људима уских погледа у Спрингфилду, који га оцењују тек по његовим мислима и делима. У срцу, он је добар дечко с неколико лоших идеја, две стварно лоше и једном или две које још разматра окружни тужилац у Спрингфилду. У основи, Барт се не разликује од било ког другог ученика четвртог разреда. Воли скатебоард, жваку, воли пити сqуисхее из Кwик-Е Марта и власторучно привести правди убилачки расположене глумце споредних улога на ТВ-у, и то двапут.
Одговорни људи сматрају га неуспешним дететом, али Барт има академску титулу из вожње скатебоардом, а оцене му праве лупинге од јединице до минус два и назад. Кад ситуација стисне, генијално је сналажљив - под условом да се геније не треба применити ни на шта везано уз школу. Једном је чак научио делове Талмуда напамет како би некако спојио свог идола Клауна Крастија с његовим оцем, рабином Крустофскијем.
Најбољи увид у његов карактер дају речи које је Барт прве изговорио као беба: "Аy, царумба!" -- једнако истините данас као и кад их је први пут изговорио.

ЛИСА СИМПСОН
Наследила је нешто од обају родитеља: од Марџ здрав разум, марљивост и саосеќање према другима. Од Хомера презиме. Лизина невероватна интелигенција и карактер стављају је у јединствен положај у породици Симпсон, а и у целом Спрингфилду.
На сваком родитељском састанку у основној школи у Спрингфилду Хомер и Марџ туку се да би разговарали с Лизиним учитељима, а не с Бартовим јер