Содржина
Хришќански подвижнички етос свој извор има у новозаветном предању, премда су нека од његових главних обележја преузета из школа хеленистичког периода. Кроз духовне вежбе као што су покајање, пост, молитва, сеќање на Бога, уздржање и, хришќани задобијају дар духовне пажње и будности, чиме су у стању да се усредсреде на свој унутрашњи живот и да тако постепено искорењују оно што их одваја од врлинског живота.
Схваќена у смислу самоизградње и самообделавања, аскеза у источном хришќанству није означавала ескапистички бег из историјског егзистирања, друштвену неангажованост или непријатељство према телу, веќ је била примарно управљена ка ослобаѓању човека од страсти које ремете његово расуѓивање и односе са другим људима.
Учествују: проф. др Микоња Кнежевиќ, јеромонах Партеније Хиландарац, др Владимир Цветковиќ, јеромонах Мартинијан Хиландарац, др Оливер Суботиќ, монах др Ромило Кнежевиќ, јеромонах Николај Хиландарац, Анастасиос Дурос, др Федон Хаџиантониу.
Форест Гамп 
Наше маало 
Прича са западне стране 