Друга страна (02.06.2021.)

Содржина

Колико точно Хрватска има становника, не зна нитко. Но, бројем становника као ноторном чињеницом баратају сви, од политичара до статистичара. Падају процјене БДП-а по глави становника, анализирају се демографски трендови, а све на бази података добивених из друге руке.
Након 10 година суочит ќемо се с истином. У јесен креќе нови попис становништва, бит ќе то први дигитални. Тко њиме добива, тко губи и зашто би ово могао бити посљедњи попис становништва у Хрватској повијести?
Отворена је могуќност "самопописивања" свим граѓанима који имају приступ суставу Е-граѓани, а за теренско пописивање Државном заводу за статистику треба 8.000 пописивача.
Хоќемо ли у будуќности умјесто пописивања становништва пријеќи на "регистар становништва", сукладно препорукама Еуростата и ЕУ?
Колико су повјерљиви и дискретни пописни упитници? Тко све има приступ вашим изјавама о приходима и брачном стању? У које сврхе се подаци могу користити? На та питања одговара Лидија Брковиќ, главна равнатељица Државног завода за статистику.