Недјељом ујутро, суботом навечер

Недјељом ујутро, суботом навечер је квартовска комедија не баш коректног хумора, не баш типичних јунака и не баш обичних ситуација за које је тешко вјеровати да извориште имају у стварном животу, иако га веќином доиста имају. Свака од прича започиње у недјељно јутро у којем затичемо наше јунаке у необичним ситуацијама да би се након тога вратили у суботње касно послијеподне, вечер и ноќ и открили који је слијед догаѓаја довео до такве недјељне "посљедице". На самом крају сваке епизоде враќамо се у недјељно јутро да бисмо видјели расплет приче. Серија је снимана од половице травња до краја липња ове године, а све су локације изворне и углавном смјештене у Нови Загреб у којем се догаѓа највеќи дио радње. Серија је подијељена у 15 епизода у трајању од 26 минута.

"Ово је била најглупља идеја икад..." ... реченица је то коју би у свакој епизоди могао изговорити барем један од четири главна јунака. Но у тренутку кад је изговори или помисли, обично је прекасно, посљедице споменуте идеје веќ су наступиле. Јел знаш оно кад је Ханс гурнуо главу у контејнер за боце? А Србин преспавао у наплатној куќици? Кад је Соња остала цијелу ноќ закључана на крову? А Филип се пробудио на клупици са сјекиром изнад главе?

Пут од наглупље идеје до квартовске легенде је кратак. Али за њега су потребни одреѓени увјети. Као прво: кварт - средина јасно омеѓених граница, која има властита правила и законе. Али не било какав кварт, него кварт у којем нема ни казалишта ни кина ни клуба ни књижнице ни спортског центра ни глазбене школе ни авиомоделара ни мажореткиња... укратко, ничег што би најглупљу идеју икад могло спутати у настанку и еволуцији. Она најбоље успијева на мјестима као што су биртија, кладионица, паркиќ, зидиќ, хаустор те онима које повезује приједлог "испред" - испред дуќана, испред зграде, испред киоска... То су, наиме, мјеста која потичу особиту врсту људске дјелатности - дангубљење. Но то не значи да се у квартовску легенду улази обичним дангубљењем; за њу су потребни јунаци који дангубе креативно.

А управо су такви јунаци Соња, Филип, Србин и Ханс. Четворка је то у раним двадесетима, многи би рекли - најбољим годинама. Ако и јесу у најбољим годинама, нису баш роѓени у најбоље вријеме и у најбољим околностима. Премда живе у кварту у којем се нема што радити, у земљи у којој се готово више и не може радити, с родитељима који су или сиромашни или на привременом раду у иноземству или алкохоличари, главни јунаци нису нимало депресивни и огорчени. Превише су млади да би их то могло обесхрабрити, с превише смисла за хумор да се из тога не би спрдали и превише маштовити да би им то спутало креативност. Њих четверо различитог су имовинског статуса, образовања, спола, доби, националности, сексуалне оријентације и алкохолне толеранције, али свима је заједнички вишак времена и маштовитости.

Али то још увијек није довољно да њихова најглупља идеја постане квартовском легендом; за то су јој потребни свједоци. Ништа од свега ако у цијелу причу нису укључени и други становници кварта: Хансова баба из Лике чија су грешна задовољства ракија, компјутори и партизански филмови; представник станара Недељковиќ који је касарну ЈНА замијенио небодером; Гоц који држи квартовску биртију, њежно заљубљен у своју дјевојку и у резултате на кладионици; господин Хофман и госпоѓа Лунгиќ - умировљеници који постану кроничари квартовских легенди; разни сусједи у распону од невидљивих преко испаљених до оних на рубу живчаног слома; полицајци склони лошем ногомету; клинци пред којима је обеќавајуќа делинквентска каријера; сметлари с вишком самосвијести и многи други.

Да резимирамо: мањак садржаја, вишак маштовитости те асистенција осталих ликова из кварта. А ни алкохол није наодмет. И кад се све то споји, настаје чаролија попут оне у којој Ханс одлучи освојити дјевојку књигом, али заврши с главом у контејнеру за боце.